Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


нархларни  диверсификациялаш


bet79/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

нархларни 
диверсификациялаш 

табакалаШти-
риб борадилар. Бу нархни харидорнинг харид килиш кобили- 
ятига, у канча товар харид кила олиш ига, унинг доимий ми- 
жоз б^лиш булмаслиги, товарнинг мавсумийлигига караб \ам
нарх хар хил белгиланади. Ёки пулдорлар куп жойда товар- 
ларга юкори нарх куйилса, камбагаллар куп жойда нарх паст 
булади. Товар кам харид килинганда нарх юкори булади, улар 
куп харид килинса улар туширилади. Масалан: ёзги мавсум 
бош ларида ёзги кийимлар юкори, киммат нархда сотилса, 
мавсум тугагач улар арзон сотиб юборилади. Яъни хафтани 
биринчи кунларида нархлар нисбатан киммат, хафта охирла- 
рида эса арзонлаштирилади. Нархларни хар хил белгилашдан 
максад харидор учун нархни танлаш чегарасини кенгайти- 
ришдан иборат, бу билан фирмалар нарх диапазонини хосил 
этадилар.
Нархлар фаркининг микдорий ифодаси 
нарх диапазони деб
аталади ва у нарх оралигининг пулдаги ифодаси 
булиб, нарх­
лар уртасида сезиларли ф арк булиш ини талаб килади ва шу 
асосида товарлар сифатидаги ф арк аникланади, пулга караб 
нархи маъкул товар танлаб олинади ва бу товарларни сотиш- 
ни купайтириш мумкин булади.
Диапазон нархлар уртасидаги микдорий нисбатни аникдаб 
беради. Нарх диапазони 
куйи, уртача ва юкори 
нархлардан ибо­
рат булиб, диапазон канча кенг булса, товарлар шунчалик куп 
сотилади. Чунки талаб билан таклиф мослашади. Диапазон канча 
кенг булса шунча харидорни кулдан чикармаслик имкони ор- 
тади, чунки курби етарли харидорларга улар имкониятига караб 
Х ар
хил нархдаги товарлар таклиф этилади.
Нарх белгилашда уни харидор кандай кабул килишига эъти- 
бор берилади. Харидор эътиборини жалб этиш учун нарх май- 
далаштирилиб белгиланади, бундай нархни харидор адолатли, 
хакикий нарх деб тасаввур этади. Масалан, дуконда хар бир 
товарнинг нархини белгилашда яхлит микдорда эмас, балки 
майда булаклаб белгиланади; М асалан, костюм нархи 137,5 
доллар микдори да белгилайди, албатта 137,5 доллар 140 дол­
лар эмас, шунинг учун харидор бу нархни хакикий, тугри нарх 
деб тан олади. Масалан Москвадаги «Эльдарадо» дуконида барча
- 8 5
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


говарлар нархи яхлит эмас, балки майдалаб курсатилган. М а­
салан, телевизор 12999 рубль, радио 2899, кир ювиш машина- 
си эса 10999 рубль килиб белгиланиб, реклама цилинмокда.
Ф ирманинг нарх стратегиясини куллашдаги барча чора- 
тадбирларидан мак,сад товар сотиш ни купайтириш, фойдани 
максималлаштириш , ракобатда голиб булиш ва бозорда уз 
мавкеини, имиджини сакдаб колишни ва уни янада мустах- 
камлашни кузлайди.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish