Мавзу: Сирдарё дарёсини 132-гидропости буйича сувни уртача сарфини



Download 0,79 Mb.
bet1/17
Sana21.10.2022
Hajmi0,79 Mb.
#854985
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17
Bog'liq
karim

Мавзу: Сирдарё дарёсини 132-гидропости буйича сувни уртача сарфини




I – БУЛИМ. Лойихадаги хавзанинг табиий ва иктисодий шароити.

1.1 Табиий шароити ва географик жойлашиши.


1.2 Иклими.
1.3 Тупрок мелиоратив шароити.
1.4 Сув ресурослари.
1.5 Саноати ва чорвачилик
(I – БУЛИМдаги маълумотлар Узбекистон инсклопедиясидан олинади)


II – БУЛИМ. Дарё хавзасининг умумий сув ресурслари.

2.1 Дарёнинг уртачи йиллик хажми, оким микдори ва вариация коэффицентини хисоби.


2.2 Ер усти сувларини ойлар буйича таксимланишини хисоби.


III – БУЛИМ. Сув хужалиги мажмуаси (СХМ) катнашувчисининг сув билан таъминланиши ва окова сув чикариш хисоби.

3.1 Камунал – маиший хужалик.


3.2 Саноатни сув билан таъминлаш.
3.3 Чорвачилик.
3.4 Сугорма дехкончилик.
3.5 Санитар сув утказиш.


IV – БУЛИМ. Сув хужалиги баланси (СХБ) хисоби.

4.1 Сув хужалиги мажмуаси (СХМ) катнашучиларининг умумий кайтмас сувлари хажимларининг хисоби.




ХУЛОСА.

Сирдарё буйича умумий малумот

Сирдарё — Ўрта Осиёдаги енг узун ва Aмударйўдан кейинги енг серсув даре ҳисобланади. Ўзбекистондаги енг катта икки дарёларидан бири. Сирдарё Ўзбекистоннинг шимолий чегарасидан оқиб ўтиб, Орол денгизига қуйилади.

Номланиши

Сирдарё турли номлар билан аталган. Яҳартес (Яксарт) қадим юнон тарихчиларининг асарларида ва ўрта асрларда Ғарбий Йевропа манбаларида учрайдиган номи. Плинийнинг маълумотига кўра, дарёни бақтрияликлар Лаксат (Яксарт), скифлар Силис деб аташган. Клавдий Птолемей (мил. 2-аср)нинг „Географиядан қўлланма“ асарида ёзишича, Яксарт дарёси соҳиллари яқинида яксартлар деган катта қабила яшаган.

Яксартнинг паҳлавийча Яхшарт шаклдаги номини шарқшунос И.Маркварт Яхша арта — ҳақиқий, тоза гавҳар деб изоҳлайди. Яхшагавҳар сўзи дарёнинг хитойча (Чинчухе) ва туркийча (Йинчюўғуз) номларида ҳам мавжуд. Я.нинг хитойча транскрипсияси — Яоша, Яуша ёхуд Ёша. Исломият давридаги араб (Берунийнинг „Масъуд қонуни“) ва форс (Ҳудуд улолам) манбаларида — Хашарт шаклида учрайди.


Download 0,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish