Mavzu: Organik kimyo predmeti. Organik birikmalarning tuzilishi, izomeriyasi, kimyoviy bog`lar. Reja



Download 1,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/32
Sana24.07.2021
Hajmi1,63 Mb.
#127592
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   32
Bog'liq
1-maruza

ORGANIK BIRIKMALAR 

OCHIQ ZANJIRLI 

(ASIKLIK)

 

YOPIQ ZANJIRLI (SIKLIK)

 

TO’YINGAN

 

TO’YINMAGAN

 

KARBOSIKLIK 

GETEROSIKLIK 

ALISIKLIK 

AROMATIK 

Н

2



С

 



 

С

H



C

H



  Н


2

С

         



С

H

2



 

С



C

  Н



С

         

С



  Н



С

         

С



Н



2

С

 



 

С



H

O



 

  Н


2

С

         



С

H

2



 

Н

2



С

 



 

С



O

 

  Н



2

С

         



С

 Н



С

 



 

С



O

 

   Н



С

         

С




 

 

funksional,  polifunksional  birikmalar  bir  nechta  bir  хil  funksional  guruhlarga  ega  bo’ladi. 



Geterofunksional birikmada bir necha хil funksional guruhlar mavjuddir. 

 

Organik birikmalarning funksional guruh tabiatiga va soniga ko’ra turkumlanishi 



 

Organik birikmalarning asosiy sinflari 

Sinfning nomi 

Umumiy 

formulasi 

Funksional guruh  

yozilishi 

nomlanishi 

Galogen hosilalari 

 

R−Hal 


−Hal 

(−F, −Cl, −Br, −I) 

galogen 

Spirtlar, fenollar 

R−OH  

−OH  


gidroksil 

Tiospirtlar, tiofenollar   R−SH  

−SH 

sulfgidril, 



merkaptoguruh 

Oddiy efirlar 

R−O−R  

−OR 


R-oksiguruh 

Sulfidlar (tioefirlar) 

R−S−R  

−SR 


R-tioguruh 

Aldegidlar 

R−CHO 

 

                O 



             

 

−C−H 



aldegid 

Ketonlar  

R

2

C=O 



                O 

             

 

−C−  


ketoguruh 

Karbon kislotalar  

R−COOH 

                O 

             

 

−C−OH  



karboksil 

Nitrillar 

R−CN 

−C≡N 


nitril, sianoguruh 

Sulfon kislotalar 

R−SO

3



                O 

             

 

−S−OH  


                O 

sulfoguruh 

Nitrobirikmalar 

R−NO


2

 

                O 



             

 

−N



+

→O



  

nitroguruh 

Nitrozobirikmalar 

R−NO 


−N=O 

nitrozoguruh 

Aminlar 

R−NH


2

 

−NH



2

 

aminoguruh 



Diazobirikmalar 

R−N


+

≡NX


 

−N



+

≡NX


 

diazoguruh 



Azobirikmalar 

R−N=N−R 


−N=N− 

azoguruh 



 

 

 

 

 

ORGANIK BIRIKMALARNING NOMENKLATURASI 

   

 

Organik birikmalarning nomlash sistemasi organik kimyoning rivojlanish tariхida rivojlanib, 

takomillashib  bordi.  Bunda  organik  birikmalarni  nomlashda  asosan  uchta  nomlash  sistemasini 

ajratish mumkin: trivial, ratsional va sistematik (IUPAC) nomenklaturalar. 

1-

propanol


 

 

     monofunksional                     polifunksional                 geterofunksional  



           birikma                                    birikma                                 birikma 

ОН 


   CH

3

−CH



2

−CH


2

OH



             CH

2

−CH−CH



2

             CH

3

−CH−


COOH

 

 



ОН   ОН  ОН 

glitserin 

sut kislota 



 

 

Trivial  yoki  empirik  nomenklatura.  Kimyo  fani  rivojining  dastlabki  davridayok  organik 

moddalarni ularni qanday modda tarkibidan olinganiga, qanday usulda olinganligiga va moddaning 

ba’zi хossalariga ko’ra nomlaganlar.  

Masalan,  chumoli  kislotasi  dastlab  chumolidan  ajratib  olingani  uchun  chumoli  kislota  deb 

atalgan. 

Ba’zi  moddalar  mutlaqo  tasodifiy  nomlar  bilan  atalgan.  Bunday  nomenklatura  tariхiy  yoki 

trivial  nomenklatura  deb  atalib,  ba’zi  moddalar  shu  nom  bilan  hozirgacha  yuritilib  kelinmoqda. 

Hozirgi vaqtda хam kimyoviy tuzilishi ma’lum bo’lmagan gormonlar, antibiotiklar, alkaloidlar trivial 

nomlar bilan atalmoqda. Trivial nomenklatura moddaning nomini ko’rsatib, lekin uning tuzilishini,  

tarkibida  qanday  funksional  guruhlar  borligini  ifodalamaydi.  Organik  moddaning  ko’p  izomerlari 

mavjud bo’lgan holda bu nomenklaturadan foydalanib bo’lmaydi. 

Ratsional  nomenklatura.  XIX  asrning  o’rtalarida  yaratildi,  unda  moddaning  nomi  uni 

tuzilishini ifodalagan. 

Organik birikmani ratsional nomenklatura bo’yicha nomlashda u ushbu modda mansub bo’lgan 

gomologik qatorning birinchi namoyondasining hosilasi deb qaraladi. 

Masalan, propan CH

3

−CH



2

−CH


3

 alkanlar sinfiga kiradi. Uni ratsional nomenklatura bo’yicha 

alkanlarning birinchi vakili – metanning hosilasi deb nomlanadi – dimetilmetan.  

 

Organik  modda  tarkibidagi  uglerod  atomlarining  soni  ortib  borishi  bilan  uni  ratsional 



nomenklatura bo’yicha nomlash qiyinlashib boradi. Shuning uchun undan hozirgi vaqtda foydalanish 

cheklangan. 



Sistematik (IUPAC) nomenklatura. XIX  asrning ikkinchi  yarmida organik kimyo fanining 

jadal  sur’atlar  bilan  rivojlanishi  organik  moddalarning  ilmiy,  halqaro  nomenklaturasini  yaratish 

zaruratini  tug’dirdi.  1892  yili  Shveytsariyaning  poytaхti  Jenevada  kimyoviy  jamiyatlar 

namoyandalarining  Хalqaro  kengashida  sistematik  nomenklatura  qabul  qilindi.  Bu  nomenklatura 

Хalqaro  nomenklatura  yoki  Jeneva  nomenklaturasi  deb  ataldi.  1930  yil  Leje  shahrida 

kimyogarlarning X kongressida bu nomenklatura to’ldirildi va yanada takomillashtirildi. 

Nihoyat, 1957  yilda “Sof va amaliy kimyo Хalqaro  Ittifoqi (International Union of Pure and 

Applied Chemistry  -  IUPAC) kengashida mavjud nomenklaturalar  qayta  ko’rib  chiqilib, “Organik 

birikmalar  nomenklaturasi  qoidalari,  IUPAC  1957  yil”  chop  etildi.  1965  yili  yana  qo’shimcha 

qoidalar  qo’shilib,  nashr  qilindi.  “IUPAC  qoidalari”  dunyodagi  barcha  davlatlarda  qo’llaniladi  va 

organik moddaga bir hil nom beradi. 

IUPAC  nomenklaturasi  organik  moddalarni  nomlashning  bir  necha  variantlarini  o’z  ichiga 

oladi, bulardan – xalqaro o’rinbosarli nomenklatura va radikal-funksional nomenklaturalardir. 


Download 1,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   32




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish