Мавзу: операторнинг иш жойини ташкил қилиш. Хавфсизликнинг психологик асослари



Download 3,04 Mb.
bet6/8
Sana22.02.2023
Hajmi3,04 Mb.
#913816
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
2.1.HFHA.Prez.ins.tiz.ins.omil.cern3-mav

Сабаб ва оқибатлар. Яширин хавфларни амалга ошишига олиб келадиган шароит-сабаб деб аталади. Сабаблар, жароҳатлар, юқумли касалликларни кенг тарқалиши (эпидемия), атроф-муҳитга зарар ва бошқа хил оқибатларни келтириб чиқаради. Хавф, сабаб, оқибат учлиги-бу яширин хавфларни ва зарарларни амалга оширувчи мантиқий жараёндир. Масалан: Заҳар (хавф) - хато (сабаб) - заҳарланиш (кўнгилсиз оқибат). Электр токи (хавф) - қисқа туташув (сабаб) - куйиш (кўнгилсиз оқибат). Ичимлик (хавф) - кўп ичиш (сабаб) - ўлим (кўнгилсиз оқибат). Мутлоқа хавфсиз бўлган иш (фаолият) бўлиши мумкин эмас. Демак, фаолият қандай бўлмасин, унда яширин хавф бўлади. Бу аксиома ҳаёт фаолият хавфсизлигида методологик аҳамиятга эга.

Хавф тушунчаси

  • Хавф – ҳаёт-фаолият хавфсизлигининг марказий тушунчасидир.
  • Маълум бир шарт-шароитларда инсон ҳаёти ва соғлиғига тўғридан-тўғри ёки билвосита зарарли таъсир қилувчи ҳар қандай ҳодиса, воқеа, жараёнлар, объектлар ва бошқаларга хавф деб айтилади.
  • Ҳар қандай энергияга, кимёвий ва (ёки) биологик фаол ташкил қилувчиларга эга бўлган, ҳамда параметрлари инсон ҳаёт - фаолият кечириш шароитларига тўғри келмайдиган кўрсаткичларга эга бўлган ҳар қандай тизим хавф туғдиради.

Хавф турлари

  • Хавфлар яширин (потенциал) ва реал (юзага келган) турларга ажратилади.
  • Потенциал хавфнинг юзага келиши учун, яъни реал хавфга айланиши учун “сабаблар” деб аталувчи шарт-шароитлар зарур бўлади.

Хавфсизлик тушунчаси

  • Хавфсизлик - бу инсон фаолиятнинг шундай бир ҳолатики, бунда маълум бир эҳтимоллик билан, хавфларнинг юзага келиши бартараф қилинган бўлади.
  • “Хавфсизлик” - бу инсонлар ўз олдига қўйган асосий мақсадлардан биттасидир.
  • ҲФХ эса шу мақсадга, яъни хавфсизликка эришишнинг воситаси, йўли ва усулидир.

Хавфлар таксономияси

  • Хавф кўп белгиларга эга бўлган мураккаб иерархик тушунча ҳисобланади.
  • Модомики шундай экан, фаолият хавфсизлиги соҳасида илмий билимларни ташкил қилишда, хавфларнинг табиатини чуқур аниқлашда ва билишда хавфларни таксономиялаш муҳим роль ўйнайди.
  • Хавфлар таксономияси - хавфларни маълум бир белгиси бўйича классификациялаш, синфлаш ёки гуруҳлашдир.

Download 3,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish