Мавзу: Молиявий иктисодий инкирозни бартараф этишда тижорат банкларида кредит муаммолари аудитини аҳамиятини ошириш йўллари


Жаҳон молиявий-иқтисодий инқирози шароитида банк аудитида муҳимлик, аудиторлик риски ва аудит стратегияси, кредит операциялари бўйича рисклар мониторинги



Download 459,5 Kb.
bet15/25
Sana09.06.2022
Hajmi459,5 Kb.
#647273
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   25
Bog'liq
Credit operatsiyalari Banklarda

2.3. Жаҳон молиявий-иқтисодий инқирози шароитида банк аудитида муҳимлик, аудиторлик риски ва аудит стратегияси, кредит операциялари бўйича рисклар мониторинги.

Маълумки, банк операциялари бозор шароитида та­ваккалчилик асосида амалга оширилади. Таваккалчилик асосида амалга оширилган барча банк операцияларида канчалик зарар олиб келиши ёки кўзланган фойдани ололмаслик эҳтимоли мавжуддир. Бунда авваламбор таваккал­чилик даражасини аниклаш муҳим аҳамиятга эга. Тавак­калчилик мавжуд бўлган банк операцияларини қуйидаги турларга бўлиш мумкин:


— кредит таваккалчилиги;
— фоиз тўловлари таваккал чилиги;
— ликвидлилик таваккалчилиги;
— ҳуқуқий-меъёрий ҳужжатларга мос келмаслиги та­ваккалчилиги.
Банк операцияларининг ҳар бир тури учун таваккал­чилик даражаси аниқланади. Шу боис ҳар банкда тавак­калчилик даражасини белгилаш мезони ишлаб чикилиши ва у доим такомиллаштирилиб борилиши керак.
Тижорат банкининг ҳар бир сегментида таваккалчи­лик даражаси аниклангач, аудитор банк амалиётидаги опе­рацией жараёнларнинг кабул қилинган меъёрий талаб-ларга мослигини, кабул килинган тартибларнинг таваккалчилик даражасини канчалик камайтириш имконияти борлигини текширади. Барча операциялар бўйича тавак-калчиликларни бақолайди ва хулосаларни ҳужжатлаштиради. Куйида таваккалчиликларни бирма-бир кўздан кечириб чиқамиз.
Кредит таваккалчилиги — тижорат банкларидаги таваккалчиликлардан энг асосийси бўлиб, бунда қарз олутв-чи ўз зиммасига олган мажбуриятларини вактида тўлиги-ча бажара олмаслиги мумкин. Мижозларнинг қарзни ўз вактида қайтара олмаслик эҳтимоли юқори бўлган ҳолларда банк таваккалчилик билан юқори фоиз ўрнатади ва фонда олишга эришади.
Банкда кредит таваккалчилиги янги ссуда берилганда, ссудалар бошка банклардан сотиб олинганда, сотилганда, ссуда беришда қатнашганда ва бошка банкларга берилган кредитлар учун кафолат таъминлаганда вужудга келади. Уларнинг ҳаммасида банк кредит таваккалчилиги мавжуд бўлиб, таваккалчилик даражаси ҳар хил бўлади.
Бундан ташқари, тижорат банклари томонидан кре­дит операциялари амалга оширилганда қуйидаги қўшимча таваккалчиликлар учраши мумкин:

Download 459,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish