Мавзу. Кейнс таълимоти ва кейнсчилик


Неолиберализм концепцияси



Download 115,03 Kb.
bet6/8
Sana25.02.2022
Hajmi115,03 Kb.
#292815
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
2 5395354637542887382

3. Неолиберализм концепцияси

  • Неолиберализм – бу эркин рақобат механизми билан давлатнинг иқтисодиётни тартиблаб туришини бирга қўшиб олиб бориш зарурлигини асослаб беришга қаратилган иқтисодий назария ва хўжалик амалиётидаги замонавий йўналишлардан бири ҳисобланади.
  • Неолиберализм: хусусияти ва асосий белгилари.
  • Неолиберализм, бозор муносабатлари тизими хўжалик юритишнинг анча самарали шакли эканлиги, у иқтисодий ривожланиш ва ўсиш учун энг қулай шарт-шароитларни яратиб бериши тўғрисидаги қоидага асосланади. Неолибераллар иқтисодиётни эркинлаштириш, баҳонинг эркин шаклланиш тамойилларидан, иқтисодиётда хусусий мулкнинг ва нодавлат хўжалик тузилмаларининг етакчилик ролидан фойдаланиш тарафдори ҳисобланади. Бунда улар давлатнинг иқтисодиётни тартиблашдаги ролини футболни бошқариб борадиган, лекин ўйинда иштирок этишга ҳаққи бўлмаган ҳакамга ўхшатади.

Неолиберализмнинг асосий белгилари:

  • – бозор механизми ва эркин рақобат устунлигини эътироф этгач, неолибераллар рақобат муҳитини шакллантириш ва унга амал қилишни назорат қилиш бўйича давлатнинг иқтисодиётга аралашувини мумкин деб ҳисоблайди;
  • – замонавий иқтисодиётнинг самарадорлигини таъминлашда иқтисодий фаолият иштирокчиларининг эркин амал қилишини қўллаб-қувватлайди;
  • – монополияни миллий хўжаликнинг ҳар томонлама ривожланиш йўлидаги тўсиқ деб эълон қилади ва иқтисодиётдаги монопол мойиллик билан курашнинг зарурлигини асослаб беради;
  • – ўзини кейнсчиликка ва хўжалик ҳаётига фаол аралашув тамойилига асосланган тоталитаризмга қарши рақиб деб ҳисоблайди.
  • ХХ асрнинг 30-йилларидаёқ эркин рақобат тизимини чекловчи иқтисодиётни давлат тартиблашининг кейнсчилик ғояларига қарши, давлатнинг иқтисодиётга аралашувининг муқобил неолиберал чора-тадбирлари турли мамлакатларда ишлаб чиқарила бошлади. Ҳозирги замон шароитида “неолибераллар” номи билан аталувчи бир қанча мактаблар амал қилади. Унга Чикаго (М.Фридман), Лондон (Ф.Хайек), Фрайбург (В.Ойкен, Л.Ерхард) мактабларини киритиш мумкин.


Download 115,03 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish