Мавзу: Хазм ва унинг турлари. Оғиз бўшлиғида ва меъдада хазм қилиш. Режа: Режа



Download 9,28 Mb.
bet4/5
Sana12.03.2022
Hajmi9,28 Mb.
#492116
1   2   3   4   5
Bog'liq
13 Маъруза 2021-2022

Меда ширасини таркиби

  • -НСI (эркин, боғланган,умумий)
  • -Ферментлар:пепсин,гастриксин,пепсин В,ренин(химозин)
  • -Шиллиқ-муцин: мукополисахаридлар, фукоцин, сиаломуцин, мукопротеид, протеин)
  • -Органик моддалар: сийдикчил, сийдик к-та, аминок-талар, полипептидлар
  • -Ферментлар: лизоцим, муколизин, уреаза, карбонгидраза,липаза.

Меъдада ажраладиган пепсин ноактив ҳолда ажралади, бўшлиқда НСI таъсирида активлашади ва озуқа оқсилларини парчалайди, аммо меъда шиллиқ пардасига таъсир этмайди,чунки у махсус шиллиқ билан қопланган бўлади.

  • Меъдада ажраладиган пепсин ноактив ҳолда ажралади, бўшлиқда НСI таъсирида активлашади ва озуқа оқсилларини парчалайди, аммо меъда шиллиқ пардасига таъсир этмайди,чунки у махсус шиллиқ билан қопланган бўлади.

Меъда ширасининг текшириш усуллари:

  • 1842 й Басов В.А. хайвон меъдасига фистула куйиб меъда ширасини текширди ,камчилиги шира овкат билан аралаш холда булди
  • Павлов И.П.-эзофаготомия усулини таклиф этди, уни елғондакам овкатланиш деб атади. Хайвон овкат егандан кейин, шира ажралди.

Гайденгейн овқат аралашмаган тоза меъда ширасини олиш ва текшириш учун, меъда тубидан туморча шаклида кичик меъдачани ясади. Лекин адашган нерв шохчаларини қирқиб қўйди.Натижада меъда ширасини 1-фазада ажралиши кузатилмади.

  • Гайденгейн овқат аралашмаган тоза меъда ширасини олиш ва текшириш учун, меъда тубидан туморча шаклида кичик меъдачани ясади. Лекин адашган нерв шохчаларини қирқиб қўйди.Натижада меъда ширасини 1-фазада ажралиши кузатилмади.

1894 й И.П.Павлов Гайденгейн операциясини камчилигини йўқотиш учун нервлари сақланган меъдача ясади.

  • 1894 й И.П.Павлов Гайденгейн операциясини камчилигини йўқотиш учун нервлари сақланган меъдача ясади.

Меъдани мотор функцияси.

  • Меъдада овкатни шира билан аралаштиради
  • Овкат депосини таъминлайди
  • Овкатни меъдада силжишини таъминлайди
  • Химусни 12 бармокли ичакка эвакуация килинишини таъминлайди.

Download 9,28 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish