Мавзу: Гемостаз тизимига таъсир этувчи воситаларнинг клиник Фармакологияси



Download 26,92 Kb.
bet1/5
Sana20.06.2022
Hajmi26,92 Kb.
#681771
  1   2   3   4   5
Bog'liq
Gemostaz tizimiga tasir qiluvchi vositalar



Мавзу: Гемостаз тизимига таъсир этувчи воситаларнинг клиник
Фармакологияси

Гемостаз жараёнини тромб ҳосилқилувчитизимбиланўзаро функционал боғланган тромболитик (фибринолитик) тизим биргаликда амалга оширади. Организмда буиккитатизим динамик мувозанатда бўлади ва маълум бир ҳолатларда биринчисининг ёки иккинчисининг фаолияти ошиб кетади. Масалан, томирлар жароҳатланганда қон кетиши билан биргаликда томир-лар тораяди, тромбоцитлар қовушқоқлиги ва қоннинг ивиши кучайиб, тромб ҳосил бўлади ва қон оқиши тўхтайди. Шу билан бирга, меъёрда кучли тромб ҳосил бўлиши келиб чиқмайди, чунки бу фибринолитик жараён ёрда МИДа камайтириб турилади. Юқоридаги иккита тизимдан бирининг бузилиши ёки қон кетишининг кучайишига ёки тарқалган тромбоз келиб чиқишига олиб келади. Ана шу ўзгаришларни бартараф этиш учун ушбу тизимларга таъсир этувчи препаратлар ишлатилади.


Тромб ҳосил бўлишига таъсир этувчи воситаларнинг таснифи
Тромбознинг олдини олиш ва даволаш учун ишлатиладиган воситалар

  1. Тромбоцитлар агрегациясини камайтирувчи воситалар (антиагрегантлар)

  2. Қон ивишини камайтирувчи воситалар (антикоагулянты)

  3. Фибринолитик воситалар (тромболитик воситалар)

II. Қон кетишларининг тўхташига олиб келувчи воситалар (гемостатиклар)
1. Қон ивишини оширувчи воситалар
а) маҳаллий қўлланилувчи воситалар
б) тизимли таъсир каўрсатувчи воситалар
2. Антифибринолитик воситалар
Ацетилсалицилаткислотаси (аспирин) –кичик дозаларда қўлланилганда циклооксигеназани блоклайди, циклик эндопероксидлар ва улардан тромбоксан ҳамда простациклинлар ҳосил бўлишини издан чиқаради. Тромбоцитлардаги циклооксигеназа қайтадан синтезланмайди, янги тромбоцитлар ҳосил бўлгандагина циклооксигеназанинг фаолияти қайта тикланади (тромбоцитларнинг “ҳаёти” 7-10 кунни ташкил этади). Шу билан бирга, томирлар девори циклооксигеназаси бир неча соатдан кейин ўз фаолиятини қайта тиклайди. Натижада юзага чиққан антиагрегант самара бирнеча кун сақланиб қолади.

Download 26,92 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish