Мавзу: Битта азот тутган олти аъзоли гетероҳалқали бирикмалар



Download 0,82 Mb.
bet8/9
Sana25.02.2022
Hajmi0,82 Mb.
#256341
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
14-ma'ruza

Физикавий хоссалари

Хинолин – қайнаш ҳарорати юқори бўлган (Тқайн.=2370С), сув, этанол, эфир ва бошқа органик эритувчилар билан аралашадиган рангсиз суюқлик.




Кимёвий хоссалари

Хинолин гетероароматик гетероҳалқали бирикма. Унинг молекуласи нафталинга ўхшаб, ясси тузилишга эга ва 10та электрондан таркиб топган ёпиқ таъсирлашган π-электрон системани ҳосил қилган.


Унинг кимёвий хоссалари пиридиннинг хоссаларига ўҳшаш. Хинолин ҳам гетероатом иштирокидаги реакцияларга, электрофил ва нуклеофил ўрин олиш, оксидланиш ҳамда қайтарилиш реакцияларига киришади.
Гетероатом иштирокидаги реакциялар. Хинолин пиридин каби асос хоссасига эга, аммо унинг асослиги пиридиннинг асослигига нисбатан кучсиз (хинолин рКВН+=4,94; пиридин рКВН+=5,25.

N-ацетилхинолиний хлорид

N-метилхинолиний йодид

хинолиний хлорид

Электрофил ва нуклеофил ўрин олиш реакциялари. Хинолиннинг электрофил ўрин олиш реакциялари бензолга нисбатан қийин, лекин пиридинга нисбатан осон боради. Гетероатом таъсирида электрон зичлик нотекис қуйидагича тақсимланган: пиридин ҳалқасида электрон зичлик камроқ, бензол ҳалқасида кўпроқ. Шунинг учун электрофил ўрин олиш реакциялари бензол ҳалқасида, асосан 5- ва 8-ҳолатларда, нуклеофил ўрин олиш реакциялари пиридин ҳалқасида 2-ҳолатда кетади.
Электрофил ўрин олиш реакциялари.

Нуклеофил ўрин олиш реакциялари.

Қайтарилиш, оксидланиш реакциялари. Пиридин бензолга нисбатан қийин оксидланади, лекин осон қайтарилади. Шу боис хинолиннинг қайтарилишида аввал унинг таркибидаги пиридин ҳалқаси қайтарилади, аввал 1,2-дигидрохинолин, 1,2,3,4-тетрагидрохинолин, қаттиқ шароитда каталитик гидрогенлаш билан декагидрохинолин ҳосил бўлади.

Хинолин халқаси ҳам пиридин ҳалқаси каби оксидловчилар таъсирига чидамли. Лекин оксидлаш учун олинган оксидловчи табиатига, реакция шароитига кўра ҳар хил моддалар ҳосил бўлади.

хинолин кислота
2,3-пиридинкарбон кислота




Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish