Мавзу: Битта азот тутган олти аъзоли гетероҳалқали бирикмалар



Download 0,82 Mb.
bet5/9
Sana25.02.2022
Hajmi0,82 Mb.
#256341
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
14-ma'ruza

Оксидланиш реакциялари. Пиридин бензолга ўхшаб, оксидловчилар таъсирига барқарор. Аммо унинг гомологлари – алкилпиридинлар алкилбензоллар каби ён занжир ҳисобига осон оксидланади. Бунда тегишли пиридинкарбон кислоталар ҳосил бўлади.

никотин кислота

Пиридин пероксикислоталар таъсирида оксидланади. Бунда азот атоми бўйича оксидланиш реакцияси кетиб, пиридин-N-оксид ҳосил бўлади.

пероксисирка кислота

Пиридин-N-оксид ва унинг ҳосилалари осон қайтарилиб, дастлабки пиридинларни ҳосил қилади.

П иридин-N-оксид ҳам электрофил ўрин олиш реакцияларига киришади. Бу реакциялар пиридиннинг электрофил ўрин олиш реакцияларига нисбатан анча осон беради. Бунга сабаб, кислород атоми ўзининг электронларини ҳалқа томон узатади (электронодонор, ). натижада α- ва γ-ҳолатларда электрон зичлик ортади.
Пиридин-N-оксид нитрат кислота билан нитролаш реакциясига киришиб, 4-нитропиридин N-оксидни ҳосил қилади.

Алмашинган N-оксидларни осон қайтариб, ундан γ-алмашинган пиридинларни олиш мумкин.

Пиридин-N-оксиднинг нуклеофил ўрин олиш реакциялари асосан 2-ҳолатда содир бўлади.
Пиридин-N-оксидни алкиллаш ва ациллаш реакциялари кислород атоми бўйича кетади ва N-алкокси- ва N-ацетокси-пиридиний тузлари ҳосил бўлади.

N-ацетоксипиридиний хлорид

N-метоксипиридиний йодид



Пиридиннинг муҳим хосилалари


Пиколинлар. Пиридиннинг монометил хосилалари пиколинлар деб юритилади.

Пиколинлар қайнаш ҳароратлари анча юқори ва бир-бирига яқин бўлган, ёқимсиз ҳидли суюқликлар бўлиб, сувда ва органик эритувчиларда яхши эрийди. Қайнаш ҳарорати α-пиколин – 129,50С, β-пиколин – 1440С, γ-пиколин – 145,40С.
Пиколинларнинг кимёвий хоссалари пиридинникига ўхшаш бўлиб, асос хоссасини намоён қилади. Алкиллаш, қайтарилиш реакцияларига киришади.
Барча пиколинларнинг кимёвий хоссалари деярли бир хил эмас. Масалан, α- ва γ-пиколинлар β-пиколиндан фарқли равишда оксобирикмалар билан конденсация реакциясига киришади.

Оксидловчилар (KMnO4, HNO3) таъсирида оксидланиб, тегишли пиридин карбон кислоталарни ҳосил қилади.




Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish