52
а) циклик машқлар - катта частота билан такрор бажариладиган машқлар,
б) ациклик машқлар - максимал
тезликда такрор бажариладиган,
в) аралаш машқлар.
Масалан: (циклик машқлар - таяниб жойда югуриш), велостанокда максимал тезликда
педалларни
айлантириш, сакраб олдинга ҳаракатланиш; (ациклик машқларга зарбалар
(ударлар), санчишлар, тезланиш, сакрашлар, силтанишлар (взмахи); (аралаш машқларга) -
югуриб
келиб сакрашлар, ирғитишлар, спорт ўйинларининг айрим харакатлари. Циклик
машқлар 10-15 сония ичида бажарилади ва такрор бажарилади.
Ациклик машқлари - то тезлиги пасайгунча бажариш керак.
Оддий реакцияни тарбиялашда қуйидаги методлар қўлланилади:
1. Кўпроқ қўлланиладиган методдан бири - бу такрорий метод. Масалан:
стартдан
такрорий югуриш, ўқитувчининг сигнали бўйича ҳаракат йўналишини ўзгартириш; боксда
- шеригининг олдиндан маълум зарабасига ҳимоя ҳаракатлари. Бу метод айниқса
шуғулланишни эндигина бошлаганларга ижобий натижа беради.
2. Ёндошиш - (расчлененный метод)- бу методда реакция
тезлигини енгиллаштирилган
шароитларда ва кейинги ҳаракатлар тезлигини айрим-айрим такомиллаштирилади.
Масалан: пастки стартдан югуриш вақти, бошланғич ҳаракатни бажариш қийинчилик
сабаби анча чўзилиб кетади. Чунки спринт қўлига анчагина тана оғирлигини босади. Уни
таянчдан тез олиш қийин. Бундай ҳолларда старт сигналида тезлик реакциясини ошириш
учун алоҳида ишланади.(масалан: юқори стартдан бирор буюмларга таянган ҳолда
чиқиш).
3.Сенсорный метод - (проф. С.Г.Геллершисин) - бу метод микро масофаларга югуриш
учун кетган вақтни сезиш ва шу асосда ҳаракат реакциясини тарбиялаш.
Бу машқ 3 босқичда ўтқазилади:
I.Шуғулланувчи сигналга максимал тезлик билан жавоб беришга интилиб ҳаракат
бажаради (Масалан: 5-метргача сафдан отилиб чиқиш). Ҳар қайси синовдан сўнг ўқитувчи
унга кўрсатган вақтини айтади.
II босљичда - ҳаракат олдиндагига ўхшаш максимал тезлик билан бажарилади. Бу
ерда
ўқитувчи ўқувчидан масофани қанча вақтда ўтганлигини сўрайди. Шундан сўнг ҳақиқий
вақтини айтади.
III босқичда - энди ўқувчидан олдиндан келишилган вақтга югуриш талаб этилади.
Шундай қилиб ўқувчи реакция тезлигини бошқаришни ўрганади. а) Оддий реакция
тезкорлигини тарбиялаш.
Оддий реакция олдиндан маълум бўлган (тўсатдан пайдо бўладиган) сигналга илгаридан
маълум бўлган ҳаракат билан жавоб беришдир. б) Мураккаб
реакцияни тарбиялаш
методикаси.
Биз бу ерда мураккаб реакциянинг икки ҳодисаси ҳақида:
1. Ҳаракатдаги объектга бўлган реакция
2. Реакцияни танлашда тўхталамиз.
Ҳаракатдаги объектга бўлган реакция кўпроқ якка курашларда, тўп учрайди. Масалан:
дарвозабоннинг дарвозага урилгандаги ҳаракатини олайлик. Дарвозабон:1. Тўпни кўриши
керак 2.Унинг йўналиши ва тезлигини баҳолаш 3. Ҳаракат режасини танлаш. 4. Уни
амалга ошира бошлаш. Бу ҳодисада реакцияларни яширин даври шу 4
элементдан
тузилади. Шу 4 элементдан 1-чиси асосий бўлиб ҳисобланади. Дарвозабон реакциясининг
кўп вақти шунга кетади. У вақт 0,95 сониядан то 1 сониягача бўлиши мумкин.
Шундай қилиб ҳаракатдаги объектга бўлган реакцияда катта тезлик билан йўналаётган
предметни кўра билиш асосий аҳамиятга эгадир. Машғулотларда дарвозабоннинг яна
шу қобилиятини ривожлантиришга катта аҳамият бериш керак. Бунинг учун ҳаракатдаги
предмет реакциясини оширувчи машқлар қўлланилади.
Тренировка талаби тезликни
ошириш ҳисобига ортади. Бунинг учун теннис коптоги билан машқлар бажариш керак.
РЕАКЦИЯ ТАНЛАШ - атрофдаги шароитда ёки рақиб ҳаракатининг ўзгаришига
мувофиқ қатор ҳаракатлардан керакли ҳаракатни жавобини танлашдан иборат. Мураккаб
53
реакцияни тарбиялашда методик принциплардан оддийдан мураккабга ҳамда шароитни
ўзгартиришни имкониятлари сонини аста-секин ошириб бориш керак.
Масалан: олдиндан белгиланган зарбага ёки уколга ҳимоя ҳаракатини
танлашни
ўргатиш.
Do'stlaringiz bilan baham: