Мавзу- физикага кириш



Download 0,92 Mb.
bet29/53
Sana26.02.2022
Hajmi0,92 Mb.
#469633
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   53
Bog'liq
Fizika to`liq

ma' =  Fн + Fи
ёки
ma' =  Fн - ma0
Бу ерда а ноинерциал санок системадаги жисмни барча кучлар таъсирида олган тезланишидир.
Шундай килиб: 1. Инерция кучлари факат ноинерциал санок системадагина таъсир килади.
2.Инерция кучлари одатдаги Ньютон куч-ларидан фарк килиб, уларни юзага келиш сабаб-ларини жисмларни узаро таъсиридан чикариб булмайди.
3. Инерция кучлари учун Ньютон III-конунини куллаб булмайди.
Инерция кучларини юзага келишини кои-нотдаги бутун жисмлар йигиндисини таъсири би-лан боглик дейиш мумкин. Гап шундаки инерциая кучлари билан тортишиш кучлари уртасида катта ухшашлик бор : иккаласи хам узлари таъсир килаётган жисм массасига пропорционалдир. Баъзан кучларни умуман ажратиб булмайди. М-н, фазода корабль тезланиш билан харакатланаётган булса космонавт орка деворга сикувчи кучни хис килади. Космонавтни бу куч таъсиридан олган сезгилари тортишиш кучидан оладиган сезгилар-дан хеч фарк килмайди. Бунда космонавт узига таъсир этувчи кучни инерция кучи деб аталади. Агар космонавт кораблни тинч турибди деб олиб, коинот кораблга нисбатан а тезланиш билан хара-катланаяпти деса бу кучни тортишиш кучи дейди. Бу иккала фикр хам тугридир. Бу коида торти-шиш ва инерция кучларининг эквивалентлик принципи дейилади.
2. Инерция кучлари айланувчи ноинерциал системаларда хам юзага келади. (Ньютон конунларидан маълумки Fм.к. = man = марказдан кочма куч).
Айлана оладиган платформада резина ипга бугланган m массали жисм бор булсин. Платфор-ма доимий  бурчак тезлик билан айлана бош-ласа жисм хам айлана бошлайди ва у радиал йуналишда силжий бошлайди.
Резина ипни эластиклик кучи бу силжишни тухтатмагунча давом этади. Бунда харакаланаёт-ган К' системада шарчанинг тезланиши умумий холда a ' = a - a0 + an + ak (1)

б улади. a' - K' система-га нисбатан шарчани тез ланиши, аn - нормаль тезланиш, а0 - илгари-ланма силжишдаги тез-ланиш, ак = 2v Кори-олис тезланиши дейи-лади. Уни юзага келиш сабаби : Платформани айланиши натижасида жисм ОВ эгрирок чизик




буйича силжийди ва уни платформага нисбатан тезлиги v ук йуналишини узгартади. Бунда гуё жисмга v тезликка тик булган Fk Кориолис кучи таъсир килаётгандек булади. Шарчага таъсир этувчи кучлар
ma ' = ma - mao + m2 r + 2 mv булади.
Бу ноинерциал санок системасидаги динамикани асосий тенгламасидир.
Ёки ma ' = F + Fин + Fмки + Fкор (2)
бу ерда Fин = - ma0' - ноинерциал санок систе-масини илгариланма харакатига асосланган инерция кучи Fмки = m 2 r - марказдан кучирма инерция кучи
Fкор = 2 mv ёки Fкор = 2 m [ х ] (3) Кориолис кучидир.
Бу куч жуда кичик, аммо узок давом этиб турса сезиларли булади. Масалан, шимолий ярим шардаги дарёларни унг сохиллари ювилади. Темир йулларни унг томонлари ейилади, шимолга караб отилган снаряд шимолий ярим шарда шаркка жанубга отилгани гарбга, юкоридан эркин тушаётган жисм шаркка огади. Фуко маятнигини тебраниш текислигини айланади. Уни курайлик : масалан, Ерни шимолий кутби устида маятник узун айлана осмага илинган. Уни тебрантирсак огирлик кучи ва таранглик куч таъсири остида битта тургун текисликда тебраниш керак. Ер эса уни остида айланади. Маятникни тебраниш текислигини Ер сиртига проекцияси кутбда Ерни айланиш йуналишига карама-карши йуналиш-да 1соатда 150 тезлик билан бурилади.
Ерни уз уки атрофида айланиши бошка куп-гина эффектларда хам намоён булади. Масалан Мексика курфазидан Флоридага томон кучли окимни Кориолис кучи буриб Америка киргоклардан узоклаштириб Атлантикага ундан Баренц денгизга олиб чикади. Экватордан иссик хаво кутарилиб кутбга харакатланади ва юкори босимли субтропик областни ташкил этади ва х.к
(3) ифодада v ва  лар узаро тик булганда (v) Fкор максимал кийматга эга булади. Агар v   булса Fкор = 0 булиши маълум. Умумий холда v ва w лар узаро  бурчак хосил килса, Fкор нинг киймати икки векторнинг вектор купайтмаси хоссасига асосан
Fкор = 2 mv sin  (4) булади.
Масалан, Ерни уз уки атрофида суткалик айла-ниши унга нисбатан тинч ёки харакатлаанётган жисмларга F м.к. марказдан кочма ва Fкор Кориолис кучлари оркали таъсир килади. Хусу-сан, жисмнинг огирлик кучи ёки g-нинг Ернинг турли гоеграфик кенгликлардаги кийматларини фарки Fм.к. билан анкиланади. Жисм кутбда булса, у факат тортишиш кучи таъсирида булади, яъни
р=mgk =
Бунда м/c2 кутбдаги эркин тушиш тезланишидир.
Агар жисм экваторда жойлашган булса Fтор билан Fмк лар карама-карши йуналишда булиб, жисм огирлиги камаяди.

аn- экватордаги марказга интилма тезланиш, Rэ = 6378 км Ернинг экваториал радиусидир.
эканини хисобга олсак экватордаги эркин тушиш тезланиш
м/с2 булади.
Ихтиёрий  географик кенгликдаги нормал тезланиш

тенглама билан аникланади. Демак, эркин тушиш тезланиши кутбдагига караганда экваторда кичик булади.



Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish