Мавзу- физикага кириш



Download 0,92 Mb.
bet27/53
Sana26.02.2022
Hajmi0,92 Mb.
#469633
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   53
Bog'liq
Fizika to`liq

Назорат саволлари.



  1. Куч моменти деб нимага айтилади ?

  1. Ыаттиы жисмнинг импулpс моменти деб нимага айтилади?

  2. Импулpс моменти бирлиги ыандай?

  3. Бурчакли тезланиш формуласини езинг.

  4. Айланма харакат динамикасининг асосий тенгламасини тушунтиринг.

  5. Куч моментининг бажарган иши ыандай ?

  6. Кинетик энергия узгарувчан булганда иш формуласи ыандай булади ?

  7. Импулpс моментини саыланиш ыонуни ыандай булади.

  8. Импулpс моментини саыланиш ыонунини курсатувчи тажрибаларни айтинг .

  9. Импулpс моментини саыланиш ыонуни ыандай саноы тизимларда бажарилади?

Таянч иборалар: Куч моменти, асосий тенглама, бажарилган иш, импульс моменти, импульс моментининг сакланиш конуни.


Адабиётлар.

1.Стрелков С.П. “Механика” . Тошкент, 1977 й. § 63, 64, 65.


2. Сивухин Д.В. Умумий физика курси .1 том . Тошкент, 1981 й. § 32-34.
3. Рахматуллаев М.Умумий физика курси. Механика. Т., 1995 й. § 33- 35.
4. Хайкин С.Э. Физ. основы механики. М., 1971 г. § 89, 95- 104.

Мавзу-16. МОДДИЙ НУКТА ВА МОДДИЙ НУКТАЛАР ТИЗИМИНИНГ ИМПУЛЬС


МОМЕНТИ.

Режа.

1. Импульс моменти.
2. МН системанинг импульс моменти.
3. Импульс моментини сакланиш конуни.
4. Эркин уклар. Гироскоплар.

m массали моддий нукта V тезлик билан харакатланаётган булса у Р=mv импульсга эга булади.


Агар шу МН бирон кузгалмас О нуктага нисбатан жойлашган булса уни шу нуктага нисбатан импульс моменти L = [p r] (1) булади.
(1) дан вакт буйича хосила олсак МН импульсини узгариш конунини топамиз


Бу ерда v=dr/dt , Демак биринчи хад v ва p лар-ни купайтмаси. Уларни йуналиш бир хил, шy-нинг учун купайтмаси 0 дир. Иккинчи хад F=dp/dt Ньютон II кону-нидир.




Шунинг учун
=[ F  r] (2)
М- кузгалмас нуктага нисбатан куч моменти М=0 булса d1/ dt= 0
ёки L=const (3) булади.
Демак, моддий нуктага таъсир курсатувчи кучларнинг тенг таъсир этувчисини ихтёрий 0 нуктага нисбатан моменти ноль булса МН импульсини моменти узгармас катталик булади.

Бу хулосани МН лар-дан ташкил топган сис-тема учун хам тадбик килиш мумкин. Айтай-лик, система 2 та МН дан иборат булсин, Бу системани 0 нуктага нис батан импульс моменти




L = L1 + L2 = [ p1  r1 ] + [ p2  r2 ]


Хосила олсак

Системани МН ларига таъсир килувчи ташки кучларини F1, F2 билан ички кучларни f 12, f21 лар билан белгиласак (2) га асосан

Ньютон III конунига асосан f 12 = - f21 булгани-дан
r1 - r2 ва f12 - векторлар бир хил йуналишда , шунинг учун уларни купайтмаси нолга тенг У холда
n-та моддий нуктали берк система учун

Бу моддий нукталарни берк системаси учун импульс моментининг узгариш конуни. Моддий нукталарнинг берк системаси учун  Мi =0
шунинг учун dL/dt=0 ёки L=const булади.
Бу МН системаси учун импульс моментини сакланиш конунидир: МНлар берк системаси импульснинг нуктага нисбатан моменти узгармас катта-ликдир. Бу хулосани укка нисбатан хам тадбик килиш мумкин.
II. Агар айланиш уки каттик жисмнинг массалар маркази оркали утмаса укка марказдан кочирма


кучлар таъсир килади. Натижада ук эгилади,
Fмк деформацияланади Бора-бора у яроксиз холга келади. Шунинг учун куп холларда ай-ланиш укини жисмнинг масса маркази оркали утадиган килинади.
Демак, айланиш уки массалар маркази оркали утиб, марказдан кочирма кучларни укка нисбатан моменти нолга тенг булганда айланаёт-

ган жисм укка кучли таъсир курсатмайди.
Агар жисм симметрияга эга булса, бундай укларни йуналишини аниклаш мумкин. Масалан, тугри бурчакли параллелопипед ( гугурт кутиси ) шаклидаги жисм карама-карши ёклари марказла-ридан утган учта узаро тик укка эга. Жисм шу




уклардан бири у атро-фида айлантирилса ай-ланиш укини тутиб турган таянчларга хеч кандай таъсир курсат-майди. Бошка укларга нисбатан эса туртки юзага келади. Ташки кучларни таъсирисиз сакланадиган айланиш уки жисмнинг эркин айланиш уки дейилади.

Турли хил жисмларнинг эркин айланиш ук-лари атрофида айланиши тургун булишини таж-рибада курайлик.
Металл халка, конус, таёкча ва х.к лар ипга осилиб марказдан кочирма машина укига бог-ланади ва тез айлантирилади. Огирлик кучи таъ-сирига карамай улар катта инерция моментига эга булган ук атрофида айлана бошлайдилар.
Симметрия уки атрофида катта тезликда айлана олувчи огир симметрик жисм гироскоп де-йилади. Текислигига тик утказилган ук атрофи-да тез айлана оладиган диск гироскопга мисол булади. (Масалан, пилдирок, станок кискичи ва х.к.) Техник гироскоплар учта эркин бурилиш укига эга. Улардан бири бош инерция уки (симметрия уки) булиб у узининг фазодаги вазия-тини бошка ташки кучлар таъсир килмаган хол-ларда узгартирмайди. Бундай гироскоп эркин гироскоплар деб аталади. Унинг сопидан ушлаб, гироскопни горизонтал ва вертикал текисликда бурилса айланиш укининг фазодаги йуналиши узгаришсиз колади.
M= dL / dt (1) га асосан гироскопга унинг массалар марказига нисбатан куч момен-ти нолдан фарк килувчи ташки кучлар таъсир килганда эркин ук уз йуналишини узгартиради. Гироскопни айланиш уки горизонтал . Уни паст-га бурмокчи булсак гироскоп ён томонга бури-лади. Бу ходиса гироскопик эффект дейилади. Буни тушуниш учун айланма харакат динамикаси асосий тенгламаси ( юкоридаги ) дан фойдала-нилади. Гироскопни АА1 айланиш уки . Уни учи-га пастга караб F куч таъсир килсин. Бу кучни масса маркази 0 га нисбатан М моменти ВВ' ук буйлаб йуналади. dt вакт ичида гироскоп импуль-сининг моменти dl=M dt ортирма олади. Бу вектор М билан бир хил йуналишга эга яъни бошлангич пайтдаги L0 импульс моментига тик булади. Гироскопнинг импульс моменти L=L0 + dL булиб колади ва натижада гироскоп укининг кейинги йуналиши хам L йуналиши билан мос келади.
Шундай килиб, гироскопнинг айланиш уки М ва L0 векторлар ётган текисликни тик булган ук атрофида бурилади. Бундай бурилиш L вектор ташки кучлар моментининг вектори билан бир хил йуналишда булиб колгунча давом этади.
Агар гироскоп жуда катта  билан айланаётган булса dL хам кичик гироскоп уки ки-чик dt вактда уз вазиятини деярли узгартирмайди. dM=const булиб у гироскоп укига нисбатан йуна-лишини узгартирмаса, унинг уки узгармас n би-лан бурилади. Бундай бурилиш прецессия дейи-лади. Прецессиянинг бурчакли тезлиги куйида-гича топилади : dt вакт ичида гироскоп уки d бурчакка бурилсин. Бунда импульс моменти
dL= M dt га ортади. Расмдан


Бундан (2)
Демак, гироскоп уки ай-ланишнинг бурчакли тезлигини ташки кучлар моменти белгилар экан. М йуколиш билан ук-нинг бурилиши тухтай-ди.
Гироскоп уки харакат бошланганда кичик спи-раллар куринишида теб-рана бошлайди.




Укнинг айланиш тезлиги баркарорлашгунча гироскоп укининг учи циклоида буйлаб харакат килади.

Гироскоп учининг бу харакати нутация де-йилади. Гироскопларнинг куриб утилган хусусият-ларидан бир катор ку-рилмалар яратишда фой даланилади.Гироскопик компас: торпеда, само-лёт, кема ракеталарни автоматик бошкарувчи курилмалар.







Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish