Мавзу- физикага кириш



Download 0,92 Mb.
bet43/53
Sana26.02.2022
Hajmi0,92 Mb.
#469633
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   53
Bog'liq
Fizika to`liq

Назорат саволлари.



  1. Тебраниш даври деб нимага айтилади?

  1. Тебраниш частотаси деб нимага айтилади ?

  2. Ыушилувчи тебранишларнинг ыандай параметрлари бир хил булиши керак ?

  3. Бир хил гармоник тебранишлар ыушилса натижали тебраниш ыандай куринишда булади ?

  4. Натижали тебраниш амплитудаси ыандай булади ?

  5. Когерент тебранишлар деб нимага айтилади ?

  6. Интерференция максимуми шартини ёзинг ?

  7. Интерференция минимуми шартини ёзинг ?

  8. Тепкили тебранишлар ыачон хосил булади ?

  9. Узаро тик гармоник тебранишлар ыушилса натижавий тебраниш ыандай булади?



Таянч иборалар : натижали тебраниш формуласи, интерференция, тепкили тебранишлар, эллипс тенгламаси, Лиссажу фигуралари.


Адабиётлар.

1. Рахматуллаев М. Умумий физика курси. "Механика", Т. 1995 й . 55, 56 §



  1. Хайкин С.Э. Физ. Осн. Мех. М., 1971 г. 135 -144 §.

Мавзу - 28 : ТЕБРАНМА ХАРАКАТ
ДИНАМИКАСИ .
Режа :

1.Пружинали маятник .


2. Математик маятник .
3.Физик маятник .
4.Тебранма харакат энергияси.
Мувозанатлик холатидан чикарилган жисм (МН) аввалги вазиятига келишга интилади. Масалан, пружинали маятник.
Бу кучни кайтарувчи куч деб атайлик. Уни микдори Ньютоннинг 2-конунига биноан
F = ma = - m 2 x булади.
У х силжишга пропарцианал булиб мувозанатлик вазиятига караб йуналган. Мазмунан худди эластик кучлардек туюлган бу кучни квази эластик куч деб аталади.
F = - k x (1)
1) Агар тебранувчи МН х уки буйича тугри чизикли тебраниш килаётган булса тезланиш
булади.
Ш унинг учун



Бу ерда (2) тебрангичнинг циклик такрорлиги.
Шунинг учун (3).
Бу бир марта мувозанатлик вазиятидан чикарилиб уз холига куйилган жисмнинг эркин тебранишларининг дифференциал тенгламасидир. Унинг ечими
x = A sin ( t + ) куринишда булади.
Жисмни эркин тебранишларини циклик такрорлиги

2. Математик маятник - деформациаланган ипга осилган вазнсиз моддий нуктадир.



Шу m массали моддий нукта вертикал холатдан  бурчакка огдирилса у F куч таъсирида тебрана бошлайди. У квазиэластик кучидир


Fэл = - p sin  = - mg x/l ; (p = mg ва sin= x/l)
"-" ишораси F билан  огиш бурчагини йуналишлари хамма вакт карама карши булгани учун куйилади.
Иккинчи томондан

Бунда математик маятник тебраниш даври формуласидир.


Б) Физик маятник - огирлик кучи таъсирида горизонтал укка нисбатан тебранувчи каттик жисмлардир
F = - p sin  = - mg sin  = - mg x/l (1)
Бу кучни моменти M = F  l = J  
Бундан
чунки a= - 2x ва F=- J/l22 x (2) булади
(1) (2) ларни солиштирсак

Бундан
маятник келтирилган узунлиги

огирлик маркази С билан осилиш нуктаси О дан утган тугри чизикда О нуктадан l' масофада турувчи О' тебраниш маркази дейилади.Штей-нер теоремасига асосан I=I0 + ml2 булади. Бу ерда I0 - маятникнинг айланиш укига параллел булиб огирлик маркази оркали утган укка нис-батан инерция моменти. У холда l' = J0 / ml +l бу




лади, яъни физик маятникнинг тебраниш маркази хамма вакт огирлик марказига нисбатан осилиш нуктасидан узокда булади. Математик маятник билан физик маятникларни тебраниш даврлари тенг булганда келтирилган узунлик математик маятникни узунлигига тенг булади.

булади, чунки квазиэластик кучни йуналиши эластикникидай булиб уни таъсиридан хосил булган потенциал энергия деформацияланган жисмни потенциал энергиясидек булиши керак (К = m 2).


У холда
булади.
Моддий нуктанинг тебраниши процессида навбатма навбат кинетик энергияни потенциал энергияга ва аксинча айланиши содир булади.

V=0 да wn max, V = Vмах да


wk max ва х.к.

Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish