Мавзу- физикага кириш



Download 0,92 Mb.
bet35/53
Sana26.02.2022
Hajmi0,92 Mb.
#469633
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   53
Bog'liq
Fizika to`liq

Назорат саволлари.



  1. Масса деб нимага айтилади?

  1. Масса билан тезлик ыандай боьланишга эга?

  2. Массаларнинг релятивистик ифодаси ыандай?

  3. Куч кандай узгаради?

  4. МНН да импулpс ыандай булади?

  5. Заррача харакатининг релятивистик тенгламасини езинг.

  6. Релятивистик динамикада жисмнинг тулик энергияси ыандай булади?

  7. Релятивистик кинетик энергия ыандай куринишда булади?

  8. Энергия ва импулpс орасида ыандай боьланиш мавжуд?

  9. Тинчликдаги массаси булмаган заррачалар МНН да нимага эга булади?

Таянч иборалар: Масса ва тезлик, куч, импульс энергияларини релятивистик динамикадаги ифодалари.


Адабиетлар



  1. Стрелков С.П. " Механика". 1977 й. § 154-158

  1. Рахматуллаев М. Умумий физика курси." Механика". Т. 1995 йил. § 51-53

Мавзу - 22. СУЮКЛИК ВА ГАЗЛАРНИНГ
МУВОЗАНАТЛИГИ.

Режа.

1. Суюкликдаги босим.
2. Архимед кучи.
3. Суюкликнинг окими. Узилмаслик тенгламаси.

1.Суюклик каттик жисмдан фаркли равишда уз формасини узгартирилишига тускинлик кила олмайди.Аммо уни молекулалари орасидаги масофа ташки босим таъсирида узгаришсиз колади. Шунинг учун суюклик узгармас шаклга эга булади. Молекулалар орасидаги алока куч жисмлардагига нисбатан кичик булгани учун суюклик узи куйилган идиш формасини эгаллайди ва эркин сиртига эга булади.Шу эркин сиртига таъсир этувчи кучлар хамма йуналишлар буйича тик йуналган булса, суюклик мувозанатда булади.


Шундай мувозанатликда турган суюклик ичига
f S юзали юпка пластин- калар туширсак, уни
иккала томонидан суюк- лик пластинка юзалари-
f f га кучлар билан таъсир килади. Пластинка
кандай жойлашганидан f каътий назар бу кучлар
модуль буйича бир-бирига тенг булиб, юзага тик йуналган булади. Пластинка тинч туради. Агар хаёлан шу кучларни бирини йук деб фараз килсак, мувозанатлик бузилади ва суюклик харакатга келади.
Хакикатда эса бундай холни амалга ошириб булмайди. Бу эса суюклик ичидаги ички алока кучларини йигиндиси нолга тенг булишини курсатади. Суюкликда ажратиб олинган S юзага таъсир этувчи куч F ни шу S юзага нисбати босим деб аталади.

Бундан dF = pdS ёзишимиз мумкин.
босим дейилади ва скаляр катталикдир.
F = 1 H, S = 1 м2 булса, 1 Па = 1Н / 1м2
Техникада босим бирлиги килиб техник атмосфера
1 ат = 1 кГ / 1см2 = 105 Па
Фанда физик атмосфера (атм) бирлиги бор.
1 атм = 760 мм Нg =76  13.6 Г/см2 = = 1.033 кГ/см2 = 1.013  105 Па
Суюк (ёки газ) жисмлар мувозантда булганда босим Паскаль конунига буйсунади.
Тинч турган суюклик (газ) нинг исталган жойдаги босим хамма йуналишларда бир хилда булади ёки бутун хажм буйича бир хилда узатилади.
Суюкликка ташки кучлардан ташкари унинг хажмини хар бир булагига огирлик кучи хам таъсир этиб туради.
Мувозанатда турган суюклик ичида юзаси S ва баландлиги h булган тик цилиндрни ажратайлик.

h S
Cуюклик зичлиги  булсин. Цилиндр остига уни огирлиги ва ташки босим кучи таъсир килади. Бу кучлар цилиндр остига субклик томонидан буладиган босим кучи билан мувозанатлашади.

Демак, суюклик (газ) га ботирилган жисмга кутариш кучи таъсир килади. Бу Архимед конуни номи билан машхурдир :
Суюкликка ботирилган жисмга суюклик пастдан юкорига караб йуналган куч билан таъсир килади, бу куч жисм томонидан сикиб чикарилган суюклик огирлигига тенг. Жисм уз хажмига сон жихатдан тенг булган суюкликни сикиб чикаради.
FA = -  g V = - mg
Агар  жисм < суюк булса, жисм калкиб чикади; ж >с да ботади; ж =с сузади. Суюклик устунининг идиш остига босими Р = gh булади. Тажриба : Архимед пакирчси билан.
3. Суюклик окими. Узлуксизлик тенгламаси.
Биз юкорида суюклик ковушокликка эга эканини курдик. Баъзи суюкликларда  жуда кичик. Айрим холларда уни хисобга олмаса хам булади. Ковушокликка эга булмаган суюкликлар идеал суюклик дейилади. Хакикатда бундай суюклик йук, аммо шундай суюклик учун умумий конуниятларни чикариб уларни умумлаштириш мумкин. Характерловчи катталиклари яъни, харакат тезлиги, зичлиги ва температураси узгаришсиз коладиган оким стационар оким булади. Тугри окимни турли нукталарида бу катталиклар турлича булади, аммо хар бир аник нуктада уларни доимий деб хисоблаш мумкин. Бу шарт бажарилмаса оким ностационар булади.
Умумий холда суюкликни катламлари бир-бири билан аралашмасдан ва тезлигини узгартирмасдан буладиган окими катламли-ламинар оким дейилади.

Суюклик окимида окиш тезлиги йуналиши билан устма-уст тушувчи чизикларни утказиш мумкин. Бу чизиклар оким чизиклари булади.


Оким чизиклари билан чегараланган суюкликнинг окимини кисми оким найи дейилади. Агар суюкликнинг найдаги окиш тезлигини ошира борсак катламсимон окиш бузилиб аралаш содир булади. Бундай окиш турбулент оким булади. Оким найи ичидаги суюклик шарра деб аталади.


S1 S2


V1 V2

a)
расмда оким найининг турли кесимларидаги окиш тезлиги v1, v2, v3 ва зичликлари 1, 2, 3 булган оким найи курсатилади. Хар бир кесим оркали 1 с да окиб утувчи суюклик массаси


m1=1V1 = 1 v1S1 ; m2 = 2 V2 S2 ; m3 = 3 V3 S3
Стационар оким учун m1 = m2 = m3
Демак, 1 V1 S1 = 2 V2 S2 = m1 = 3 V3 S3
Бир жинсли суюкликда : 1 = 2 = 3
Шунинг учун : V1 S1 m1 = V2S2 = V3 S3 ёки VS = const Бу узулмаслик тенламасидир. Бундан куринадики




Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish