Матн муҳаррирлари ва процессорлари


MS – сонни хотирага киритиш;  MR –



Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/95
Sana22.02.2022
Hajmi3,62 Mb.
#116950
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   95
Bog'liq
informatika va axborot texnologiyalari

MS – сонни хотирага киритиш; 
MR – хотирадаги сони кўриш; 
MC – хотирадаги сонни ўчириш; 
M+ – бирор сонни хотирадаги сонга қўшиш. 
Бирор сонни хотирага биринчи бор киритишда MS ва M+ бир хилда ишлайди, кейинчалик уларнинг 
вазифалари ўзгаради. Масалан, 5*12+11/7-25 ифода ҳисоблансин. Бунинг учун қуйидагича иш юритамиз: 
1. 5 ни киритамиз
6. 11 ни киритамиз; 
11. 25 ни киритамиз; 
2. * ни танлаймиз;
7. / ни танлаймиз; 
12. 
ни танлаймиз; 
3. 12 ни киритамиз; 
8. 7 ни киритамиз; 
13. M+ ни танлаймиз; 
4. = ни танлаймиз; 
9. = ни танлаймиз; 
14. MR ни танлаймиз; 
5. MS ѐки M+ ни танлаймиз; 
10. M+ ни танлаймиз;
натижа 36,57142857… 
 


24 
4 МАВЗУ. Матн муҳаррири
Муҳаррир (лот. – тартибга келтирилган) – компьютернинг объектлари (матн, жадвал, графика, дастурлар) 
билан ишлашни амалга оширувчи дастурий таъминот тизимидир.
Матнли ҳужжатларни тайѐрловчи дастурлар гурухини асосан иккига ажратишади: матн муҳаррирлари ва 
матн процессорлари.
Матн муҳаррирлари деб асосан матнли файлларни форматлаш элементлари ишлатилмасдан 
тайѐрлайдиган дастурларга айтилади.  Форматлаш элементлари деганда матн қисмларини хар хил шрифтлар 
ва бошқалар билан ажратиб кўрсатилмаганлиги тушинилади. Бундай муҳаррирлар асосан компьютер 
дастурлари матнини яратишда ишлатилади. 
Матн прцессорлари матнни форматлаш, ҳужжатга графика ва бошқа объектлар жойлаш имкониятини 
берадиган дастурдир. 
Айрим матн процессорлари WYSIWYG – муҳаррири деб аталади. Бунинг маъноси What You See Is What 
You Get – нимани кўраѐтган бўлсанг шуни оласан дегани. Бошқача қилиб айтганда компьютер экранида 
ҳужжатни қандай кўрсанг уни чоп этганда қоғоздаги нусҳасида хам шундайлигича кўрасан. Бундай турдаги 
муҳаррирларга Wordни мисол қилиш мумкин. 

Download 3,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish