Матн муҳаррирлари ва процессорлари


Defrag дастури ѐрдамида амалга оширилади. Windows дарчалари турлари



Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/95
Sana22.02.2022
Hajmi3,62 Mb.
#116950
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   95
Bog'liq
informatika va axborot texnologiyalari

Defrag дастури ѐрдамида амалга оширилади.
Windows дарчалари турлари 
Windowsда кўринишига қараб дарчалар бир неча турга бўлинади. Булар дастур дарчалари, иккиламчи 
дарчалар ва мулоқот дарчалари.
Дастур дарчалари ўлчамларини ўзгартириш мумкинлиги ва тавсиянома сатрининг борлиги билан бошқа 
дарчалардан фарқ қилади. 
Иккиламчи дарчалар (уларни яна ҳужжат дарчаси ѐки иш соҳаси хам деб аташади) дастур дарчалари 
ичида очилади ва унда матн, тасвир, электрон жадваллар, файллар рўйхати кабилар яратилади ѐки 
тасвирланади. 
Мулоқот дарчалари компьютер ва фойдаланувчи орасида муаммоли вазиятлар содир бўлганида мулоқот 
учун очилади. Масалан: бирор файлни сақлаб қўймасдан дастур ишини тугатиш буйруғини берилганда ѐки 
файл ва папкаларни ўчириш буйруғини берганда, шу буйруқни тасдиқлаш учун очилди. Кўпинча бирор 
тавсиянома буйруғи учта нуқта билан тугайди, агар шу буйруқни ишга туширилса, бундай холда хам 
мулоқот ойнаси очилади. Одатда бундай дарчаларнинг ўлчамларини ўзгартириб ѐки масалалар панелига 
тушириб хам бўлмайди. 
Дастур дарчаси 
Windowsда ҳар бир дастур ѐки папка ўз дарчасига эга. Дарча бу фойдаланувчи ишлаѐтган бирор 
дастурга тегишли бўлган экраннинг тасвирий ажратилган тўртбурчак шаклидаги бир қисмидир. Дарчанинг 
катталиги ҳам ихтиѐрий, ҳам белгиланган (бу мулоқот дарчаси учун) ўлчамларда бўлиши мумкин. Дарча 
бутун экранни ѐки унинг бир қисмини эгаллайди. Баъзан биргина экранда бир неча дастурлар дарчаси 
очилганини кўрамиз. Дарчалар бир-бирини беркитиб туриши мумкин, аммо қайси бир дарчага мурожаат 
қилинса, ўша олдинги планга силжиб олади.


18 
Хар бир дастур ѐки папка дарчаси экранда 3 хил кўринишда намоѐн бўлиши мумкин: булар, экранни 
тўла эгаллаган холат, бир қисмида жойлашган холат ва масалалар панелига тушириб (тугиб) қўйилган 
холатлардир.
Дарчанинг юқори қисми - сарлавҳа қисми дейилади. Сарлавҳа қисмининг чап бурчагида дарча 
тавсияномасининг белгиси жойлашган. Ҳар бир дастур ўзининг махсус белгисига эга. Бу белгида сичқонча 
битта босилса, дарча тавсияномаси очилади. Дарча тавсияномаси дарча кўринишини ва холатини 
ўзгартирувчи буйруқларни ўз ичига олган. Дарча тавсияномасини, шунингдек, дарчанинг сарлавҳа қисмида 
сичқончанинг ўнг клавишасини бир марта босиш билан ҳам очиш мумкин. Сарлавҳа сатри устида сичқонча 
икки марта босилса, дастур дарчаси бутун экранга ѐйилади. Кейинги икки марта босиш эса дарчанинг 
аввалги ўлчамини тиклайди. Агар дарча экранни бир қисмида жойлашган бўлса, у холда уни сарлавҳасидан 
сичқонча билан «ушлаб» экран бўйлаб силжитиш мумкин. Бунда дарчанинг ўлчамлари ўзгаришсиз қолади.
Дарчанинг сарлавҳа қисмида дастур ѐки ҳужжатнинг номи ѐзилади. Сарлавҳа қисмининг ўнг томонида 
чапдан ўнгга учта тугма бор: 
- дарчани пиктограмма кўринишида йиғиш ва масалалар панелига жойлаштириш (свернуть); 
- дарчани катта қилиб очиш (развернуть) ѐки
- яна ўз ҳолига қайтариш (восстановить); 
- дарчани ѐпиш(закрыть); 

Download 3,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish