«Машинасозлик технологияси асослари»


Ўрганилган материални мустахкамлаш учун саволлар



Download 2,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/74
Sana25.02.2022
Hajmi2,25 Mb.
#292510
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   74
Bog'liq
cYsBag4Rxq6LTA5uNMjsZ2Bik27ZHvNNnP3t7C8Q(1)

Ўрганилган материални мустахкамлаш учун саволлар
1.
Машинасозлик технологияси фанининг асосий мақсади нима? 
2.
Ишлаб-чиқариш ва технологик жараён тушунчалари 
нималардан иборат? 
3.
Технологик жараён қайси таркибий қисмларга бўлинади? 
4.
Донали, серияли ва ялпи ишлаб-чиқаришларнинг бир-биридан 
фарқи нимада? 
5.
Йиллик ишлаб-чиқариш дастури қандай аниқланади? 
6.
Машинасозликда ишлаб-чиқаришни ташкил қилишни қандай 
шакллари мавжуд? 


15 
2-БОБ
ДЕТАЛЛАРНИ БАЗАЛАШДА, ИШЛОВ БЕРИШДА ДЕТАЛЛАРНИ ДАСТГОХЛАРДА 
ЎРНАТИШ 
2.1. Ишлов берилаётган Деталнингнг юзалари ва базалари 
Деталларни дастгохларда ўрнатиб ишлов беришда қуйидаги 
юзалар ва базалар мавжуд: 
а) 
ишлов берилаётган юза
, бу юзадан ишлов бериш 
натижасида маoлум қатламдаги металл олиб ташланади; 
б) 
базавий юзалар
, бу юзалар ишлов бериш жараёнида 
Деталнинг холатини белгилайди; 
в) ишлов беришда таoминланадиган ўлчам учун 
ўлчов боши 
юзаси

г) махкамлашда 
қисиш кучини қабул қилувчи юза

д) 
ишлов берилмайдиган юза
; База вазифасини юзалар 
чизиқлар, нуқталар ва уларнинг йиғиндиси бажариши мумкин. 
Базаларнинг нимага мўлжалланганлигига кўра қуйидагича 
бўлиши мумкин.
Технологик базалар
 
ўрнатиш ва ўлчов базаларига бўлинади. 
Ўрнатиш базаси
деб Деталнинг ишлов бериш учун дастгохга ёки 
кесуви асбобга нисбатан ўрнатишда фойдаланилган юзага айтилади. 
Ўрнатиш базаси сифатида ишлов берилган ва ишлов берилмаган 
юзалар қўлланилади. Механик ишлов берилмаган юза қора, ишлов 
берилгани эса тоза база деб юритилади. 
Ўрнатиш базалари асосий ва ёрдамчи бўлади. Асосий ўрнатиш 
базаси деб Деталнинг ишлов бериш жараёнида ўрнайдиган ва бошқа 
юзалар билан туташ хамда туташ юзалар билан йиғилган машинада 
биргаликда хизмат бажарувчи деталлар юзасига айтилади. Масалан, 
тишли ғилдиракни марказий тешиги. 

Download 2,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish