Маърузалар матни


Кескичнинг кесувчи кисми материали.Х



Download 0,97 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/47
Sana22.02.2022
Hajmi0,97 Mb.
#100336
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   47
Bog'liq
materiallarni kesib ishlash stanoklar va kesuvchi asboblar

Кескичнинг кесувчи кисми материали.Хозирги вактда кесувчи 
асбоблар учун ишлатиладиган оташ бардошлиги ва ейилишга чидамлилиги хар 
хил 
булган 
турлича 
сифатли 
материаллар 
мавжуд. 
Асбобсозлик 
материалларининг кесиш хоссалари, одатда, кесиш тезлиги ва айни 
асбобсозлик материаллари учун кескичнинг муайян Т тургунлигидаги 
пухталиги билан характерланади. 
Хар хил асбобсозлик материалларининг сифатларини бир-бирига 
таккослаш учун бирор маркадаги каттик котишма эталон килиб олинади. 
Пулатларни йунишда Т15К10 маркали каттик котишма учун, чуянларни 
йунишда эса ВК6 маркали каттик котишма учун кесиш тезлигини бирлик деб
кабул килсак, бошка асбобсозлик материаллари учун кесиш тезлигини шу 
материалларнинг сифатига караб, катта ѐки кичик бирликлардаги К
коэффициент тарзида ифодалашимиз мумкин. Бу коэффициентнинг 
кийматлари 16-жадвалда келтирилган. 
Кесиш чукурлиги ва суриш киймати. Кесиш тезлигини кийматига 
кесик кесимининг элементлари –кесиш чукурлиги t (эни b) ва суриш киймати s 
(кесик калинлиги а) хам таъсир этади. Кесик кесимнинг кесиш чукурлиги ѐки
суриш киймати хисобига ортиши билан кесиш кучлари P P P ортади, бу эса 
кесиш процессида чикадиган иссиклик умумий микдорининг ортишига сабаб 
булади. Кесик энининг кесиш чукурлиги хисобига ортиши билан кескич 
асосий кесувчи киррасининг кесиш юзасига уриниш сирти ортади (48-шакл). 
Бу хол иссикликнинг кескич кесувчи киррасида танасига утказилишини
оширади. 
Кесик калинлигининг ѐки суриш кийматининг оширилиши билан кесиш
кучлари ортади ва кесиш зонасидан иссикликнинг кескич танасига 
утказилиши бир оз яхшиланади (49-шакл). 
Шундай килиб, буларининг хаммаси кесувчи асбоб тургунлигининг 
пасайишига ва унинг тез ейилишига олиб келади, бинобарин, кесиш тезлигини 
пасайтириш зарурати тугилади. Суриш кийматининг ва кесиш чукурлигининг 
кесиш тезлигига таъсири куйидаги формула билан ифодаланади: 
yv
xv
S
t
C



бу ерда С–ишлов бериш шароитида (йуналадиган метал, кескич 
материаллар, кесувчи асбоб геометрияси, совутиш суюклигининг ишлатиш 
ишлатилмаслигига) боглик коэффициент; t-кесиш чукурлиги, мм; s- суриш 
мм\айл; х
v
ва 
y

– даража курсаткичлари.
Кескич кесувчи кисмининг 
материали 
Коэффиц
иент 
Эслатма 
Углеродли 
асбобсозлик 
пулати………….. 
Легирланган асбобсозлик пулати 
9ХС…………………………………
… 
Тезкесар 
пулат 
Р18, 
0,10 
0,12-0,15 
0,25-0,30 
0,40-0,50 
1,00 
Пулатни хомаки йунишда 
Пулатни хомаки йунишда 
Пулатни 
чала 
тозалаб 
йунишда 
Пулатни тозалаб йунишда 
Чуянни йунишда 


26 
Р9…………………… 
«
»Р9К10………………... 
Каттик 
котишмалар 
Т5К10………………. 
Т15К10Мо….. 
Т15К6……… 
Т30К4 
ВК6………… 
ВК8………… 
ВК8Мо……. 
ВК2, ВК4….. 
Минералокерамика 
ЦМ32……………….. 
2,00 
1,54 
2,15 
1,00 
0,83 
1,40 
1,20 
1,5-2,0 
1,1-1,3 
« » 
« » 
Чуянни тозалаб йунишда 
Чуянни тозалаб ва чала 
тозалаб йунишда 
Пулатни тозалаб ва чала 
тозалаб йунишда 
Амалий жихатдан олганда, (37) формула кескичнинг тургунлиги узгармай 
колиши учун, кесиш чукурлиги ва суриш киймати узгартирилганда кесиш 
тезлиги кандай узгартирилиши кераклигини аниклашга имкон беради. Куйиида 
келтирилган 
17-жадвалдан куриниб турибдики, кесиш чукурлигининг даража 
курсаткичи х
v
суришнинг даража курсаткичи y

дан кичик. Демак, кескичнинг 
тургунлигига суриш киймати s кесиш чукурлиги t га караганда анча таъсир 
курсатади. 
Юкоридаги сабабларга кура, кириндининг кундаланг кесими 
узгартирилмаган холда кесиш чукурлигини каттарок ва суриш кийматини 
кичикрок килиб олиш, яъни кенг ва юпка киринди йуниш фойдалидир. Бу 
холда кескич кайта чархланмай узок ишлайди. Бу хол тугри киринди учун
яъни кесиш чукурлиги суриш кийматидан катта t>s булгандагина тугри (50-
шакл), 
а) тескари киринди йунишда, яъни s>t булгада, 
б) (тозалаб ва чала тозалаб йунишда) кенг кескичлар билан токарь 
В.А.Колесов кескичлари билан ишлашда кесиш чукурлигининг даража 
курсаткичи х
v
суришнинг даража курсаткичи y

дан катта булади. Бинобарин, 
айни холда кесиш чукурлигини оширишдан кура суриш кийматини ошириш 
фойдалирок. 
Кескичнинг тургунлиги кийматига караб, кесиш тезлигини, суриш 
киймати ва кесиш чукурлиги таъсирини аниклашда 18-жадвалда келтирилган 
тузатиш коэффициенти К
тv 
дан фойдаланилади. 18-жадвалда пулат ва чуянни 
йунишда каттик котишмали кескичлар учун тузатиш коэффициентининг 
кийматлари берилган. 

Download 0,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish