Ma'ruza matni doc



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/99
Sana24.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#200455
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   99
Bog'liq
zoologiya

Кокцидиялар туркуми. Жуда майда ҳайвонлар бўлиб, паррандалар, майда 
ва йирик шохли ҳайвон ва одамларнинг овқат ҳазм қилиш ҳужайраларининг 
ичида паразитлик қилади. Улар чақирадиган касалликлар кокцидиозлар деб 
аталади. Кокцидиозлар паррандачилик ва қуёнчилик катта зарар етказади. 
Кокцидиялар ооцисталари сув, озиқ-овқат ёрдамида хўжайин организмига 
тушиб, мураккаб ривожланиш даврини утайди. 
Кокцидияни тараққиёти 3 даврга бўлинади. Шизогония, гаметогония ва 
спорогания. 
1. Шизогония даври: ҳайвон организмига озуқа ёки сув билан ооциста 
тушгандан кейин, ошқозонда циста эриб кетади. Цистадан чиққан спорозоидлар 
ичак эпителийсига кириб озиқланиб, ўсиб трофозоидларга айланади. Ўсиш 
давридан кейин трофозоитлар шизогония йўли билан жинссиз кўпая бошланади. 
Ядро бир неча маротоба бўлиниш натижасида саккизтадан олтмиш турннагача 
ядролар ҳосил бўлади. Ҳар бир ядро атрофида цитоплазма ҳам бўлиниб, қанча 
организмлар ҳосил қилади. 
Бундай организмлар шизонтлар деб аталади. 
Шизонтлардан эса спорозоитлар ҳосил бўлади. 
Спорозоитлар яна қайтадан эпителий ҳужайраларига кириб, ушбу жараён 
бир неча марта бўлиниб, сунгра гаметогония даври бошланади. 
2. Гаметогониядаври: иккинчи авлод шизонтлардан баъзилари хўжайрага 
кириб трофозоит даврини утади, лекин бўлинмайди натижада улардан катта 
хужайра макрогаметалар ҳосил бўлади. 
Баъзилари эса трофозоит давридан кейин минглаб ҳужайраларга бўлинади. 
Улардан жуда майда икки хивчинли ҳужайралар – микрогеметалар ҳосил 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


бўлади. Макрогамета микрогамета билан қўшилиб зигота ҳосил қилади. Зигота 
ичак бўшлиғига тушиб, усти пуст билан уралиб ооцистага айланади. 
Ооцистаҳайвон ахлати билан ташқарига тушиб, ривожланишнинг учинчи босқич 
спорогония бошланади. 
3. Спорогония – ташқи муҳитда ооцистанинг ядроси икки маротаба 
бўлиниб, туртта ҳужайра ҳосил қилади. Ҳужайра пуст билан қопланиб 
споробластларга айланади. Споробластлар ичидаги ҳужайралар яна иккига 
бўлиниб, спороциста ҳсоил қилади. Ҳар бир спороцистанинг ичида 4 та спора
ҳар споранинг ичида 2 та спорозоид ҳосил бўлади. Ооцисталар озуқа ва сув 
билан ҳайвон организмига тушади.
Кокцидияларни ичида энг кўп тарқалгани эймерия авлоди вакиллари 
ҳисобланади. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish