Ma'ruza matni doc



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/99
Sana24.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#200455
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   99
Bog'liq
zoologiya

Озиқланиши
 
автороф 
оддий бўлиниш 
жинссиз
Кўпайиши
кўп марта бўлиниш (щизогония) 
коопуляция 
жинсий 
конъюгация 
 
Конъюгация – бу усулда ҳақиқий жинсий жараён кузатилмайди. 2 та 
индивид бир бирига ёпишиб ядролар таркиби алмашинади. 
 
 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


2.2-савол. Типнинг систематик асослари ва систематикаси 
Содда ҳайвонларни ҳаракат органоидлари хусусияти ва кўпайишига кўра 5 
та синфга ажратилган
1. Саркодалилар синфи – Sarcodina. 
2. Хивчинлилар синфи - Mastigophora ёки Flagellаta. 
3. Споралилар синфи – Sporozoa. 
4. Инфузориялар синфи – Infusoria. S.Siliata 
5.Книдоспоридиялар синфи – Cnidosporidia (амалий аҳамиятга эга эмас) 
 
 
2.3-савол. Саркодалилар синфи – Sarcodinaе. 10.000 дан ортиқ турга эга. 
Уларнинг кўпчилиги ҳар хил сув ҳовзларида яшайди. Жуда озчилиги паразит. 
Саркодалилар синфи қўйидаги морфологгик хусусиятлари билан бошқа 
синфлардан ажралиб туради. 
1. Ҳаракат органлари турли сонли ўзгариб турувчи ёлғоноёқлардан 
(псевдоподиялар) иборат. 
2. Цитоплазмасида махсус мембрана қобиқ – пелликула бўлмайди. Шу 
сабабли уларнинг тана шакли ўзгарувчан. 
3. Айрим систематик гуруҳлари ташқи чиғаноқ ҳосил қилади, айримлари 
ички уқ скелетга эга. 
Саркодалилар синфи 3 та кенжа синфга бўлинади: 
I - кенжа синф - Илдизоёқлилар - Rhizopoda 
II - кенжа синф - Қуёшсимонлар - Heliozoa 
III - кенжа синф - Нурсимонлар - Radiolaria 
I. Илдизоёқлилар ўз навбатида учта туркумга бўлинади. 
1. Ёлонғоч амёбаларчучук сувларда, нам тупроқларда, баъзи бир 
вакиллари одам ва ҳайвонларда паразитлик қилиб ҳайт кечиради. Танаси 
сиртқи томондан пелликула қобиқ билан қопланмаган, шакли тез ўзгариб 
туради. Типик вакиллари протей амёбаси – Amoeba proteus, ичбуруғ 
(дизентерия) амёбаси - Entamoeba histolitica, лимакс амёбаси - Amoeba 
limax ларни кўрсатиш мумкин. 
2. Чучук сув чиғаноқли амёбалари. Ботқоқликларда кўп учрайди. 
Характерли хусусиятларидан танаси органик модда ёки қум парчаларини 
елимланишидан ҳосил бўлган чиғаноқлар ичида жойлашган. Энг кўп 
тарқалган вакилларига дифлугия – Diflugia oblangata ва оддий арцелла – 
Arcella vulgaris ларни кўрсатиш мумкин. 
3. Денгиз чиғаноқли амёбалари ёки фораминифералар. Денгиз тубида 
чучук сув чиғаноқли амёбаларига ўхшаган, кўпинча жуда кўп камерали 
чиғаноқлар билан қопланган илдизоёқлилар учрайди. 
Чиғаноғи одатда оҳак моддасидан ташкил топган бўлади. Фораминифералар 
нобуд бўлгандан кейин денгиз тубида чукма жинслар ҳосил бўлади. Доскага 
ёзадиган бўр ҳам фораминифералар чиғаноғидан ташкил топган. 
Бу туркумнинг типик вакли Роталия. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish