Маъруза машғулотининг технологик картаси



Download 0,84 Mb.
bet8/27
Sana26.05.2022
Hajmi0,84 Mb.
#609702
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   27
Bog'liq
9. В - Ташишларни ташкил этиш

Машғулот якуни:
1. Фаол иштирок этган таълим олувчиларни баҳолайди ва рағбатлантиради.
Уйга вазифани берилиши:
2. Келгуси машғулотга вазифа ва уни бажариш юзасидан йўриқнома беради.

Баҳолари билан танишади


Топшириқни ёзиб оладилар



Визуал материаллар.

Юк ташишда ҳаракатланувчи таркибдан самара­ли фойдаланиш мураккаб масаладир. Бир томондан Ҳаракатланувчи таркибдан, умумий таркибдан яхшироқ фойдаланиш керак бўлса, иккинчи томондан, босиб ўтилган йўлдан, учинчи томондан эса автомобиллар­нинг юк кўтариш қобилиятини, тезлик имкониятларидан тўларок, фойдаланишга эришиш зарур.


Автомобиль транспорти ишини режалаштириш, ҳисобини юритиш ва таҳлил қилиб бориш учун маълум бир кўрсаткичлар туркуми ўрнатилади.
1. Ҳаракатланувчи таркибни ишлатиш даражасини тавсифлайдиган кўрсаткичлар. Бу туркум ўз ичига қуйидаги кўрсаткичларни олади:
а — техник тайёргарлик коэффициента; а — йўналишга чиқариш коэффициента; у — юк кўтарувчанликдан фойдаланиш коэффици­енти;
Р — масофадан фойдаланиш коэффициенти;
L ўр — ўртача қатнов узунлиги, км;
Lюк — ўртача ташиш узунлиги, км;

ҳаракатланувчи таркибни юклаш ва туширишда тўхташ вақти, минут;


Tи — иш вақти, соат;
Vт — ўртача техник тезлик, км/соат;
Vэ — Ўртача эксплуатацион тезлик, км, соат;
1. Ҳаракатланувчи таркибнинг натижавий ишини қуйидаги кўрсаткичлар ифодалайди:
Nқс — катновлар сони, қатнов;
Lюк — юкни юриш масофаси, км;
Lyм — умумий масофа, км;
Рюк — юк айланиши, т. км;
WQ — харакатланувчи таркибнинг тонна хисобидаги унумдорлиги

Ҳаракатланувчи таркиб парки таркибига автомо­биллар, тягачлар, тиркама ва ярим тиркамалар кира­ди.


Ҳаракатланувчи таркиб паркининг рўйхатдаги сони автотранспорт корхонаси ҳисобида бўлган ҳамма авто­мобиль, тягач тиркама ва ярим тиркамаларни ўз ичига олади.
Ҳаракатланувчи таркиблар паркининг рўйхатдаги сони юк ташиш режасини бажаришда бевосита иштирок этадиган ва корхонанинг ички хўжалик ишларига мўлжалланган паркдан иборат булади.
Ҳаракатланувчи таркиб паркини сон жихатдан тавсифлашда ҳамма автотранспорт корхоналари учун уму­мий бўлган қуйидаги кўрсаткичлардан фойдаланилади:
Ар — рўйхатдаги автомобиллар сони;
Атт — техник тайёр автомобиллар сони;
Аэ — эксплуатациядаги автомобиллар сони;
Атхт — техник хизмат курсатиш ва таъмирлащцаги автомобиллар сони;
Ак — техник хизмат ва таъмирлаш билан боиш; бўлмасдан корхонада тўхтаб турган автомобиллар сони (ташиш учун юк йўклилиги, ёнилги ва мойлаш материаллари, шиналар йўклиги, ҳайдовчининг бетоблиги ва боқща сабабларга кўра).
Техник тайер автомобиллар сони эксплуатациядаги ва ҳар хил сабабларга кўра корхонада тўхтаб турган автомобиллар сони йиғиндисидан иборат бўлади, яъни
Ат.т = Аэ + Ак.
Рўйхатдаги автомобиллар сони техник тайёр авто­мобиллар сони ва техник хизмат ва таъмирлащцаги автомобиллар сони йиғиндисига тенгдир:
Ар = Ат.т + Атхт = Аэ + Ак + Атхт.
Ҳаракатланувчи таркиб паркини сон жиатдан тавсифловчи кўрсаткичлар вакт мобайнида ўзгаради, яъни маълум сондаги автомобиллар, тягач, тиркама ва ярим тиркамалар эксплуатация қилиш муддати тугаши сабабли рўйхатдан ўчирилади.
Шунинг учун эксплуатацияда бўлган автомобиллар сони, техник хизмат кўрсатиши ва таъмирлащцаги ав­томобиллар сони вақт мобайнида ўзгариб туради. Шу туфайли ҳаракатланувчи таркиб паркини сон жиҳатдан автомобиль кунларида (АК) характерлаш керак. Авто­мобиль кунлари кўрсаткичи ҳаракатланувчи таркиб пар­кини сон жиҳатдан тавсифлайдиган Ар, Атт, Аэ, Атхт, Ак белгиларининг кунларга кўпайтмаси билан топила- ди.
Бопқача қилиб айтганда, автомобиль кунлар бу ҳара­катланувчи таркибнинг маълум бир ҳолатда булган кунларнинг бутун парк бўйича йиғандисидан иборатдир, яъни
АКр = АКэ + АКтхт + АКк ;
Бунда: АКр — рўйхатдаги автомобиль кунлари сони;
АКэ — эксплуатациядаги автомобиль кунлари сони;
АКтхт — техник хизмат кўрсатиш ва таъмирлащца­ги автомобиль кунлари сони;
АКк — баъзи сабабларга кўра корхонада тўхтаб тур­ган автомобиль кунлари сони.
Рўйхатдаги автомобиллар ўртача сони қуйидагича аниқланади:
Д ўрт _ Акр Р Кк
Бунда: Кк — календар кунлар сони.



Download 0,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish