Маъруза 1: Кириш. Карьер атмосферасининг таркиби ва унга қўйиладиган талаблар. Карьер атмосферасини ифлосланиш омиллари


Расм 3.4 Карьерда портлашдаги чанг-газ булутини схемаси



Download 3,42 Mb.
bet15/56
Sana16.03.2022
Hajmi3,42 Mb.
#497831
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   56
Bog'liq
Маъруза

Расм 3.4 Карьерда портлашдаги чанг-газ булутини схемаси:
а,б,в –40, 600 ва 3000мс вақтлар оралиђида олинган расмлар.
Биринчи бўлиб қудуқ юзасидан чиқаётган портлаш газ маҳсулоти натижасидан иборат. Бу булутга зарядланган камералар девори ва қудуқларни бошланишидаги худудидаги майдаланган кон жинслари ҳамда бурғу ишлаш киради. Портлаш жараёнида ва кон массасининг бир жойдан иккинчи жойга ҳаракатида кон жинсини поғона тагига йиқилишида атмосферада, иккинчи чанг газ булути ҳосил бўлади. Уруш тўлқини ва сейсмик тебераниш ҳисоби бўйича, худуди шунингдек чангни чўзилиши бўлиши мумкин.
Чанг газ булути бир минутда ва ундан кам вақтда 150-200м баландликка кўтарилади. Мана шу орқали вақтда газлар булутида ва ўраб турган муҳитда температура бир хиллиги бўлади. Ундан кейин, ҳаво шамолдан ҳаракатланади. Бунда чангнинг катта фракцияси жадал тўкила бошлайди. Бир қанча масофа ўтгандан кейин ҳавода 2-3 км ва ундан кўпда у тўкилган майдаларини тушира бошлайди.
Ҳавони тарқалиш чегарасини ерни юзаси бўйича қуйдаги ВНИИБТГ институти формуласидан аниқлаш мумкин:


L1,21ехр(-0,0018Н)[(-ln CC0)(292,5 V2497,5V-500)]V1,59 (3.7)

бу ерда: Н–карьер чуқурлиги, м, С–чангни рухсат этилган концентрацияси, мгм3; C0 – чангни бошланғич концентрацияси, мгм3; V –шамол тезлиги, мс.
Портлашдан ҳосил бўлган чангни солиштирма сони (кгм3). Уни қуйдаги формуладан аниқлаш мумкин:
NyNк.VобQб (3.8)
бу ерда: Nк–чанг газ булутидаги чангни конценрацияси, кгм3; Vоб – чанг-газ ҳавосини ҳажми, м3; Qб –портлатиладиган блокнинг ҳажми, м3.
ВНИИБТГ илмий текширув институтининг, чанг қийматини аниқлаш бўйича, Кривбасс карьерларида катта портлашдан олинган натижалардан аниқланишича, портлаш моддасининг солиштирма харажати 0,37-1,03 кгм3 дан 0,03-0,17 кг чанг кон жинсидан ҳосил бўлган.
Чангни ҳаводаги бошланғич концентрацияси 2000 мгм3 га етади. Портлашдан ҳосил бўлган чангни солиштирма қиймати кенг чегарада қатор омиллардан ўзгаради. Улардан биттаси портлаш моддасини солиштирма харажатидир. Унинг ошиши билан чангни жадал ажралиши кескин ошади. (Расм 3.5)


Download 3,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish