Маркетинг



Download 8,01 Mb.
Pdf ko'rish
bet91/177
Sana25.02.2022
Hajmi8,01 Mb.
#263611
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   177
Bog'liq
Маъруза - Маркетинг .

бозор сегментацияси дейилади
Сегментларга ажратиш мезонларини танлаш кўп жиҳатлардан товар ѐки 
хизматнинг турига, шунингдек корхона бозор фаолиятида ҳал қилмоқчи бўлган 
масалага боғлиқ. 
Саноат товарлари ва кенг истеъмол товарлари учун танлов мезонлари бир-
биридан жуда кескин фарқ қилади. Режалаштириш ехтиѐжларига жуда мос 
келадиган мақбул мезон товарни бозорда жойлаштириш масалаларига умуман 
тўғри келмаслиги мумкин. Мабодо муайян мезон харидорлар Ўртасида пайдо 
бўлган фарқларни изоҳлаб беришга имкон бермаса, унда бошқа мезонни киритиш 
ва то бу фарқларни равшан аниқлашга қадар тадқиқотларни давом эттириш лозим. 
Бозорни сегментлаш орқали, хўжалик юритувчи субъект қуйидаги 
мақсадларни кўзлайди
36
:
 истеъмолчиларни ҳохиш ва талабини максимал равишда ҳисобга олиш; 
36
Philip Kotler, Kevin Lane Keller. Marketing Management. Pearson Education, Inc., publishing as Prentice 
Hall, United States of America 2012 y. 


Маркетинг
 
 
 
95 
 товарни (хизматни) ва хўжалик юритувчи субъектни рақобатбардошлигини 
таъминлаш; 
 хўжалик юритувчи субъектни ҳаражатларини оптималлаштириш; 
 хўжалик юритувчи субъектни маркетинг стратегиясини самарадорлигини 
ошириш; 
 рақобатчилардан холис бўлган сегментларга кэтиш. 
Сегментлашнинг асосий мақсади бозордаги хатти-ҳаракатларни ўрганиб, 
уларнинг образини (моделини) ва келажакдаги эҳтиѐж талабларни тасаввур 
қилишдан иборат. Ҳозирги рақобатда ютиб чиқишнинг асосий шарти янги, юқори 
сифатли товар ва комплекс сервис техника хизматларни ҳамда самарали сотиш 
усулларини қўллашдан иборат бўлиб қолди. Ана шу талаблар асосида маркетинг 
тадқиқотларининг устувор тури истеъмолчиларни ўрганиш ва навбатида бозорни 
сегментлашдан бошланади, чунки бозор бир хил субъектлардан ташкил топган 
эмас. 

Download 8,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish