Маркетинг



Download 8,01 Mb.
Pdf ko'rish
bet87/177
Sana25.02.2022
Hajmi8,01 Mb.
#263611
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   177
Bog'liq
Маъруза - Маркетинг .

Маркетинг
 
 
 
91 
конъюнктура таҳлили ва узоқ тенденцияларнинг ривожланишини аниқлаш ўзора 
боғлиқ ва бир - бирини тўлдиради. 
Конъюнктура таҳлили жамиятнинг хўжалик хѐтининг қийинлигини ҳисобга 
олмаган ҳолда у ѐки бу қарашларни тасдиклайдиган ўзбошимчалик билан 
танланган омиллар ва статистиктик маълумотларга ендошиб эмас,балки бир-бирига 
қарама-қарши 
ҳодисаларнинг 
йиғиндисига 
ендашиш 
керак.Конъюнктура 
таҳлилининг шакли бу конъюнктура шарҳи ва маълумотномасидир. 
Маҳсулотни ишлаб чиқаришни белгиланганлигига қараб,маҳсулотни абсолют 
бирлиги 
улчовларида 
ишлаб 
чиқариб, 
ишлаб 
чиқариш 
даврини 
давомийлиги,истеъмолчилар доираси тезроқ ѐки секинроқ конъюнктурани 
ўзгаришини акс эттиради. 
Баъзи тармоқлар,масалан кора мэталлургия,хаво ва сув транспорти,курилиш 
белгиланган истеъмолчилар учун олдиндан буюртма қилиш тизими бўйича 
ишлайдилар.Бошқалар эса, яъни автомобил , радиоэлектрон ва шу кабилар қисқа 
муддат ичида ишлаб чиқарилади ва бозорда номаълум истеъмолчиларга сотилади. 
Узоқ муддатли товарларни ишлаб чиқаришни қисқариши ѐки ўз иши натижасида 
ишлаб чиқариш конъюнктурасини яхшилаш ѐки ѐмонлаш аниқ кўрсаткичи бўлиб 
ҳисобланмайди. Чунки катта буюртма портфелининг катталиги ѐки шундай 
тармоқларда унинг йўқлиги маҳсулот ишлаб чиқариш динамикасининг иқтисодий 
циклнинг динамикасидан рад этади. 
7.3. Бозор конъюнктураси ҳолати ва истиқболдаги ривожланиш 
кўрсаткичлари ҳамда баҳолаш услублари 
 
Айрим товар бозор конъюнктурасини ўрганишдан мақсад тўғри башорат 
қилиш ва ўзгаришларнинг олдиндан айтиб беришдан иборатдир. Умуман башорат - 
бу объект аҳволининг келажаги ҳақида, фикрлари ва режаларини руѐбга чиқариш 
йўллари ва муддатларидир. Башорат инсоннинг ўрганиш ва амалий фаолиятида 
йўлланган объекти бўлиб, жараѐнлар, кўринишлар, ҳодисалар бўлиши мумкин. 
Башорат қилиш бу- объектнинг келажагини таҳлил қилиш ва бу келажакни 
қандай бўлишини кўра билишдир. Ижтимоий-иқтисодий жараѐнларнинг башорат 
имкониятлари энг аввал сабаб ва ҳодиса боғланишларининг табиат характерлари 
орқали аниқланади. Олдиндан айтиб бериш, башорат қилиш фақат умумий 
хоссалар ва қонунийликка эга бўлган сабаб ва хулосалар аниқ бўлган жараѐнларга 
боғлиқдир.
Иқтисодий башорат конъюнктурасининг тузишнинг асосий имкониятлари 
иқтисодий ҳодисаларни ривожланиши тўғридан - тўғри вақт такозоси орқали 
аниқланади. Башорат қилувчининг вазифаси ҳозирги кунда кўз остида 
олдингиларни есга олиб, келажак елеметларини топиш ва умум тенденцияларини 
ўрганиб шу ҳодисаларни ривожланишининг келажагини кўрсатиб беришдир. 
Башоратнинг мақсади ва хизмати рационал ечимлар қабул қилиш учун 
муқобил иқтисодий ривожланиш ва унинг ижтимоий-иқтисодий натижаларини 
кўра билишдир.
Башорат қилиш ҳар доим ишнинг режалашдан олдинги босқичи ҳисобланади, 
маркетинг дастури ва режасининг асосий вариантларидан бири ҳисобланади, чунки 
башорат қилишнинг мақсади- билимимизнинг даражасига тўғри келадиган ва 
башоратга киритилиши асосида мумкин бўлган ҳолатларнинг ривожланишини 



Download 8,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish