Марказий осиё динлари


Қадимги туркийлар эътиқоди



Download 464,58 Kb.
bet2/6
Sana24.02.2022
Hajmi464,58 Kb.
#186217
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
марказий осиё динлари (1)

Қадимги туркийлар эътиқоди

  • Қадимги туркийлар эътиқодига кўра, бутун борлиқ
  • устидан ягона ҳукмдор Тангрихон ўзига бир қатор кўмакчи
  • маъбудларни ҳам яратган. Жумладан, ушбу пантеон Умай
  • (Жумай, она маъбуда), Эрлик (ота маъбуда), Ер, Сув,
  • Олов, Қуёш, Ой, Юлдузлар, Ҳаво, Булут, Шамол, Тўфон,
  • Момоқалдироқ, Чақмоқ, Ёмғир, Камалак маъбудларидан
  • иборат бўлган. Тангрихон Ер ва бошқа руҳлар (Юрт эгаси,
  • Сув онаси) билан Ер олами ишларини ҳал қилиб, барча
  • жонзотларнинг умрини белгилаган.

Тангричиликда диний рамз

  • Тангричиликда диний рамз тўрт томони тенг бўлган салб – “аджи” ҳисобланган. Шундан келиб чиқиб, туркийлар уни пешоналарига қизил рангда чизиб юрганлар.
  • Қадимий туркийларда бўри тотеми мавжуд бўлиб, уни “Бозкурт” (кулранг бўри) деб аташган. Мовий юнги осмонни англатган Бозкурт туркий ҳалқларнинг абадийлик тимсоли ҳисобланган.

Тангричилик таълимотига кўра, инсон танасига “тин”

  • Тангричилик таълимотига кўра, инсон танасига “тин”
  • (жон) руҳидан пуфлаш орқали унга жон киради. Инсон
  • “тин битти” (жон тугади, жон чиқди) ҳолатига етмагунча
  • умр кечиради. Инсонга бирор бир нарсани олдиндан сезиш
  • қобилияти “кунел” (кунелем сизе, интуиция) ҳам берилади.
  • Инсон ўлимидан сўнг кут, тин ва сур бир вақтда осмонга
  • кўчади ва асл руҳ (аждод руҳи)га айланади. Қадимий
  • туркийлар мутлоқ ўлимга ишонишмаган, ҳаёт маълум
  • доира ичида бутун фазо бўйлаб айланиб юради, деб эътиқод
  • қилишган.

ЗАРДУШТИЙЛИК

  • Спитама қабиласидан бўлган Поурушаспа ўғли Ашога Заратуштра (юнонча – Зороастр, паҳлавийча – Зарахустра “боқий юлдуз” ва “чиройли туяларга эга бўлган”) ушбу диннинг асосчиси ҳисобланади. Зардуштийлар эътиқодига кўра, бу ном унга Ахура–Мазда (юнонча, Ормузд –Донишмандлик соҳиби”) томонидан берилган.

Зардушт

  • Зардуштнинг яшаган даври ва жойи ҳақида турли тахминлар мавжуд. Тадқиқотчи М.Бойснинг таъкидлашича, у мил. авв. 1500–1200 йиллар орасида яшаган. Унинг фикрича, Зардушт ўз даъватини Киштосиб Лафрост исмли подшоҳ даврида
  • бошлаган. Бунга у замонавий зардуштийларнинг ҳозиргача мил.авв. 1738 йил шоҳ Виштасп томонидан қабул қилинган “фасли” календаридан фойдаланИб келаётганларини далил қилиб кўрасатади.

Download 464,58 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish