Махматқулов турдимурод ёғоч конструкциялари


Учбурчакли яхлит элементлардан тайёрланган металл-ёғоч фермаларни ҳисоблаш



Download 17,82 Mb.
bet49/70
Sana25.12.2022
Hajmi17,82 Mb.
#895970
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   70
Bog'liq
ЁҒОЧ КОНСТРУКЦИЯЛАРИ

9.3.Учбурчакли яхлит элементлардан тайёрланган металл-ёғоч фермаларни ҳисоблаш
Яхлит ёғоч фермаларнинг юқори белбоғлари унинг номига мос равишда яхлит ёғоч чорқирралардан ёки думалоқ кесимли ёғоч материаллардан тайёрланади. Яхлит ёғоч фермалар республикамиз ҳудудида қурилаётган турар биноларининг асосий юк кўтарувчи конструкцияларидан биридир. Бу турдаги фермаларнинг асосий афзаллиги уларни турли намликдаги материаллардан фойдаланган ҳолда, қурилиш майдонида ясаш мумкинлиги бўлса, камчилиги кесим юзалари ўлчамларининг чегараланганлиги ва тайёрлашнинг сермеҳнатлигидир. Шу сабабли, бундай фермалар елимланганларга нисбатан арзон ва елимланган конструкциялар тайёрлаб бўлмайдиган жойларда иқтисодий самарадор ҳисобланади.
Учбурчакли кичик равоқли фермаларнинг умумий кўриниши қуйидагича бўлади (9.4-расм).
Ю қори белбоғнинг кесим юзалари қуйидагича.

9.4-расм. Учбурчакли кичик равоқли ферма.
Яхлит ёғоч материаллардан тайёрланган учбурчакли фермаларнинг энг масъулиятли қисми таянч тугуни бўлиб, бир ёки икки тишли ўйиб бириктириш орқали амалга оширилади (9.5-расм).

9.5-расм. Ферманинг бир тишли ўйиб бириктирилган таянч тугуни.
Яхлит ёғоч фермаларнинг тугунлари металл элементлар ёрдамида бириктирилади (9.6-расм).

9.6-расм. Ферма тугунлари.
Фермаларга таъсир қилаётган юклар, асосан, 2 хил, яъни доимий ва вақтинчалик бўлади.
Доимий юк том ёпмаси ва ферманинг хусусий оғирлигидан иборат бўлади. Вақтинчалик юклар эса қор ва шамол таъсирларидан ҳосил бўлади.
Фермаларнинг ҳисоби геометрик ва статикқисмлардан иборат.
Геометрик қисмдаферма белбоғлари, стерженларининг узунликлари, бурчаклари, эгрилик радиуслари аниқланади.
Статик қисмда эса тугун ва белбоғларидаги зўриқишлар аниқланади.
Зўриқишлар график ва графоаналитик усулларда ёки махсус компьютер дастурлари асосида аниқланади. Юқори белбоғларда эса М ва N зўриқиш пайдо бўлади. Юқори белбоғларда эгувчи момент пайдо бўлиши сабабли, улар худди сиқилиб-эгилувчи элементлардек ҳисобланади:
q l2 q l2
M = − N e; M = + N e, (9.1)
2 2
h−h

Download 17,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish