Махматқулов турдимурод ёғоч конструкциялари


-расм. Елимланган метал стерженли бирикмалар. 3.4-мисол



Download 17,82 Mb.
bet22/70
Sana25.12.2022
Hajmi17,82 Mb.
#895970
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   70
Bog'liq
ЁҒОЧ КОНСТРУКЦИЯЛАРИ

3.12-расм. Елимланган метал стерженли бирикмалар.
3.4-мисол. Иккита кесим юзаси bh=150150 мм бўлган қарағай материалидан тайёрланган чорқирра елимланган металл стерженлар ёрдамида бириктирилган (3.12-расм). Бирикмага қиймати N=80 кН бўлган чўзувчи куч таъсир қилганда стерженлар сони, диаметри ва бўйлама елимланган арматуралар узунлигини аниқлаш талаб этилади.
Арматураларнинг максимал диаметри қуйидаги шарт асосида аниқланади dа =b/7=15/7= 2,14 см. Диаметри dа=2,0 см бўлган арматура танлаймиз.
Елимланадиган стерженларнинг узунликлари l = (10…30)d оралиғида бўлиш шартидан l = 10·d = 10·2= 20 см га тенг бўлади.
Елимланган стержен узунлиги бўйлаб кучланишни нотекис тақсимланишини эътиборга олувчи коэффициентнинг қиймати қуйидаги формуладан аниқланади:
kёр = (1,2 – 0,02)l /d = (1,2 – 0,02)20 / 2 = 1,1.
Ёғоч материаларнинг (қарағай) ёрилишдаги ҳисобий қаршилиги Rёр=2,1 МПа га тенг эканлигини эътиборга олган ҳолда елимланган стерженнинг суғурилишдаги ҳисобий юк кўтариш қобилияти қуйидаги формуладан аниқланади:
T = l(d + 0,005)Rёрkёр= 3,140,020(0,02 + 0,005)2,11,1= 0,033 МН. бу ерда:dстерженнинг диаметри, мм; l– елимланган стерженнинг узунлиги, мм;
Rёр– ёғочнинг ёрилишдаги ҳисобий қаршилиги бўлиб, қиймати 2,1
МПа га тенг; kёр– елимланган стерженнинг узунлиги бўйлаб кучланишни нотекис
тақсимланишини эътиборга олувчи коэффициент.
Стерженларнинг талаб қилинган сони nтқ= N/ Т= 0,08 / 0,033 = 3,64 дона.
бу ерда: N – бирикмага таъсир этувчи чўзувчи ҳисобий куч, кН;
Т– стерженнинг суғурилишдаги юк кўтариш қобилияти, кН;
Бирикмага 4 дона диаметри dа = 2,0 см бўлган А-II синфидаги ҳисобий қаршилигиR=295 МПа га тенг бўлган стерженларни қабул қиламиз.
Қабул қилинган арматураларнинг умумий кесим юзаси А=d2а=3,1422=3,144=2,5 см2 га тенг.
Елимланган стерженларнинг суғурилишдаги мустаҳкамлиги қуйидаги формуладан аниқланади:
=N/ A= 0,08 / 0,00125 = 64 МПа < R=295 МПа.
бу ерда: – кесим юзасидаги нормал кучланиш; N –чўзувчи бўйлама юк;
A –стерженларнинг кўндаланг кесим юзаси;
R –арматуранинг ҳисобий қаршилиги;
Бирикманинг мустаҳкамлиги барча шартлар бўйича таъминланган.
3.7-жадвал

Download 17,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish