Маданият назарияси ва методинаси



Download 13,94 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/249
Sana23.12.2022
Hajmi13,94 Mb.
#894618
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   249
Bog'liq
Жисмоний маданият назарияси ва методикаси II-жилд. Абдуллаев А

Кукрак цафасининг шакли.
Кукрак «.афасининг конусси- 
мон, цилиндрсимон, бочкасимон булиб, кукракнинг туртиб 
чициб туриши, ясси булиши, ичига кириши кукрак к;афаси шак- 
лининг ^аммадан куп учрайдиган бузилиши ^исобланади.
Кураклар нормада битта чизикда булиши ва орк;адан жуда 
чициб турмаслиги керак. Куракларнинг куйи бурчакларининг 
бир хил хрлатда турмаслиги ёки куракларнинг «.анотсимон були­
ши кукрак кдфаси шаклининг нотугрилигини курсатади.
Рахит, мускуллар сустлиги ва ривожланишдан х;амда усиш- 
дпн умуман орк;ада кщиш кукрак к,афаси шаклининг нотугри 
булишига олиб борадиган энг куп сабаблардан бири щсобланади.
Оёцлар шакли.
Оёкдар шаклининг нормал (тугри) були- 
шидан таищари, оёкдар 0 симон булиши мумкин, бу рахит- 
нинг 
асоратларидан бири ^исобланади, бундан тацщари оёк^лар 
X шаклда х,ам булади, бу аксарият бойлам-бугим аппаратининг 
суст 
булиши натижасида купинча к,изларда пайдо булади.
Оёцлар кафтининг шакли.
Нормал oe*yiap кафти ярим гум- 
баз 
шаклида булади. Бу пружиналанувни «гумбаз» боглам ап- 
ппрати 
чузилиши ва мушакларнинг зурик,иши туфайли тутиб 
турилади. 
Мускул-боглам аппаратининг кувватсизлиги ёки унга 
цуввати 
кутара олмайдиган даражада огир 
юк 
тушиши, шу- 
нингдек, 
оёк,к,а мос келмайдиган нотугри пойабзал кийиш оёк, 
кафтининг нормал функциясини бузади ва гумбазининг ял- 
пойишига 
олиб боради.
Оёк, кафти гумбазининг жуда яссиланиши 
яссиоёцлик
деб 
атолади. 
Яссиоёкушкда оёк, кафтининг нормал функцияси ёмон- 
лошади. 
Юрганда ва турганда одам дарров чарчаб к;олади, мус- 
Кулларда 
огрик; туради.
Оёк, кафтини шунчаки куриб, унинг шаклини билиш мум- 
КИИ. 
Оёк, кафтини к.аггик, нарсага ёки бир варак, к,огозга куйил- 
оа, тушган изидан яссиоёк^ик бор-йуьутиги дарров билинади.
Юцорида к,айд кдлинган бола жисмининг ривожланишига 
Ижобий таъсир курсатувчи С Т Т жисмоний маданияти магшу- 
лсггларида белгиланган к,оидаларга риоя кдпиш так,озо этилади.
Боланинг табиий ^аракатчанлиги организмнинг согломли-
-
5 9
-


гини билдирадиган му\им курсаткичлардан бири х,исобланади.
Харакат активлиги боланинг биологик эхтиёжидир, бу э\ти- 
ёжни к;ондириш даражаси куп жщатдан организмининг к,ан- 
чалик даражада ривожланганини курсатади.
Х,аракат активлиги муаммоси ^озирги кунда нщоятда ак- 
туал. Бу энг аввало 
акселерация феномеяи,
х;озирги замон бо- 
лаларининг тез усиши ва ривожланиши, шунингдек, 
гипоки­
незия
ва барвак,т спорт 
гиперкинезияиси
(х,аддан ортик, нагрузка 
тушиши) хддисаларининг тобора зурайиб бориши билан бог- 
лик;.
Умуман 
акселерация
- ижобий ^одиса, бирок, купинча унинг 
уйгун булмаган, яьни номутаносиб, носинхрон аломатларини 
куришга тл/гри келади. Бу айрим орган ва системаларнинг бир 
текис усмаслиги ва ривожланмаслиги билан боглик,. Акселера­
ция давомида саломатликда бирор узгариш булганда жисмо- 
ний маищлардан профилактик ва даво мак,садида фойдаланишни 
^амма х,ам яхши билади. Ш унга к,арамай, болаларимиз орга- 
низми функциясини х;ар к,андай бузилишлари тобора тарк,алиб 
бораётган 
гипокинезиям
боглик, эканлиги аник^анган.
Болаларда ^аракат танк,ислиги руйи-рост функционал бузи- 
лишларга олиб келмокда. Гипокинезия билан организмда ок- 
сидланиш процессларига ва биохимиявий узгаришлар табиатига 
таъсир курсатадигач купгнна ферментлар активлигининг пасай- 
иши уртасида бевосита бошаниш борлиги к,айд кдлинган. Бу 
бола организмининг шамоллаш «касалликларига ва касаллик 
кузгатувчи микробларга умумий чидамлилиги айтарли сусайиб 
кетиши билан намоён булади. 

Download 13,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   249




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish