М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин


р . яц - F « F , COS а, + F



Download 12,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet24/218
Sana11.06.2022
Hajmi12,21 Kb.
#655244
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

р . яц
- F « F , COS а, +
F ,
e o s а 3 —
= 300 Н eos 30° + 4С0 Н eos 45° « 543 Н.
Кутига таъсир килувчи F s нормал босим кучини топиш учун
Кутига таъсир килаётган барча Р , F u F 2 кучларнинг вертикал 
йуналишга болтан проекциясини оламиз:
F
n
— Р  -+■ Fj sin а, — F t sin а2 = 900 Н 4- 300 Н sin 30° —
— 400 Н sin 45° « 767 Н.
Ишкаланиш коэффициенти k ишкаланиш кучи  
нинг F N
нормал босим кучига булган нисбатига тенг булганлиги учун:
* ---„0,7079 
0,71
/•'д 
7b7 Н
Ж а в об : А - 108Ü Ж ; F Hm - 543 Н, /*л - Tol Н. k - 0,71.
www.ziyouz.com kutubxonasi


М у с т а ц и л € ч и ш у ч у н м а с а л а л а р
12.1. 
Р = 50кН огирликдаги болгани h = 60 см баланд- 
ликка бир текисда кутарганда, цанча А  иш бажарилади?
Ж а л об : А - Р • А = 30 • Юз Ж - 30 кЖ .
12.2. От массаси /« = 2000 кг б^лган вагонеткани рельс ус- 
тила s =  1,3 км масофага бир текисда тортиб боришда канча 
А  иш бажаради? Ишкаланиш коэффициенти k = 0,08 га тенг 
деб олинг.
Ж ал об: А  - k m gs - 2,08 • 10« Ж s 2 МЖ.
12.3. Узунлиги /-»3 м ва массаси т  =80 кг б^лган бир 
жинсли стержень ерда ётиэди. Уни вертикал килиб куйиш 
учун канча А иш бажариш керак?
Ж ал об: А — m g h  — m g ~  = 1176 Ж .
12.4 
Бола чанани F=*200 Н куч билан горизонтга а = 30° 
бурчак остида тортиб бормокда. У чанани s = 50 м масофага 
бир текис силжитганда канча А  иш бажаради?
Ж а л об: А  « F s eos а - 8,66 ■ 103 Ж = 8,66 кЖ.
12.5. #заро перпендикуляр булган 
30 Н ва F 3 — 40 Н 
кучлар таъсирида жисм тенг таъсир этувчи куч йуналишида 
s *= 40 м масофага силжнган. Э^ар бир кучнинг бажарган иши 
А х ва А 2 
н и
з^амда уларнинг биргаликда бажарган иши А  ни 
топинг.
Ж а в о б : Л, - — - } ' S 
- 720 Ж : 
А2 = * 
5---------- 1280 Ж ;
V
f
I + 
f

V
f

í
 + 
f í
А = V
f
I +
f
I - s - 2000 Ж.
12.6. Кран огирлиги Р = 20 кН булган юкни г» — 0,5 м/с 
узгармас тезлик билан / » 5 с давомида к^таришида бажарил- 
ган А ишни топинг.
Ж а в об : А  -= P v t — 50 ■ 10-4 Ж = 50 кЖ .
12.7. Огирлиги Р а® 500 Н булган юкни бошлангич тезлик- 
сиз а = 2 м/с“ тезланиш билан кутаришда йулнинг Л = 20 м 
цисмида бажарилган А  ишни топинг.
Ж а в о б : А - Р  ^1 + — j h - 12 • № Ж - 12 кЖ.
12.8. Узунлиги /= 1,4 м булгвн ^ия текисликдан огирлиги 
Р «= 100 Н булган жисм текис сирпаниб тушмокда. Горизонт 
билан кия текислик орасидаги бурчак а = 30° булса, огирлик 
кучининг бажарган иши А ни топинг.
Ж а л об: А — P l  sin а — 70 Ж.
www.ziyouz.com kutubxonasi


12.9. Бикрлик коэффициент ¿ = 40 кН/м булган пружи» 
вани Д/= 0,5см га чузиш учун цанча А иш б а ж а р ^ керак?
к • &1*
Ж ал об: Л - — --------- 0,5 Ж.
12.10. Пружинани Д/,— 4 мм га чузишда /^ = 0,02 Ж иш 
бажарилган булса, уни Л/5 — 4 см га ч^зиш учун цанча А 
иш бажяриш керак?
А/ \
Ж а в об : А3 
A i 
| = - 2 Ж.
13- 
Download 12,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish