М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин



Download 12,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet23/218
Sana11.06.2022
Hajmi12,21 Kb.
#655244
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

/' =- ■( 
= 3,6-Ю32 Н.
www.ziyouz.com kutubxonasi


11.2. Массалари мое равишда М ~ 6 * 10** кг еа да—7,3* 10** кг 
б^лган Ер билан Ой марказлари орасидаги масофа /?=» 3 . 8 - м 
б^лса, улар орасидаги тортишиш кучи Р  ни юпинг. Гравита- 
цион доимий 
6,67*10~11 м*/кг*с8.
Ж авоб: Г
-
V
- 2 , 0 - 1 0 » Н.
У?1
11.3. „Венера-6“ сайёралараро автоматик станцияси 1969 
йил 10 январда Ер марказидан # = »,5• 1ь& км масофада буд- 
ган. Бунда станциянинг Ер билан тортишиш кучи Р  Ер сир- 
тидаги Г 9 тортишиш кучидан неча марта кичик б^лган? Ер- 
нинг радиуси /?0 — 6400 км.
Жавоб'. “ — ( г * ) = 5 4 9 марта.
г
' « о /
11.4. Агар космик кеманинг кутарилишида улчов асбобла- 
ри эркин тушиш теэланиши £д — 4,9 м/с* га тенг б^л'анлиги- 
ни курсатса, кема Ердан цанча Л баландликка к^тарилган бу- 
лади? Ернинг сиртидаги эркин тушиш. тезланишини g0^^ 9,8 
м/с9. Ернинг радиусини /?-=6400 км деб олинг.
Ж а воб : к -
|
/
- 1 ^ - 2624 км.
11.5. Агар жисм Ер сир
1
идан А »1600 км баландликдан 
пастга эркин тушса, у дастлабки ¿,= 2 с вакт ичида канча Ь х 
масофани босиб ^тади? Ернинг радиусини £ — 6400 км деб 
олинг.
/ Я \а<*
Ж а в об : А, 
— - 12,54 и.
11.6. Ой орбитасининг радиуси /?-*3,8«10® м. Унинг Ер 
атрофидаги айланиш даври Т ни топинг. Ер шарининг радиу­
сини /?0=6,4‘ 10® м. Ер сиртидаги эркин тушиш тезланишини 
•£0—9,8 м/с’ деб олинг.
Ж авоб: Т — 2 « — \ /  — » 2,33 • 1С* с — 27 сутка.
И.7. Агар Ойнинг радиуси г Ернинг радиуси ц  дан 3,8 
марта, массаси т  эса Ернинг массаси М  дан 81 марта кичик 
булса, жисмнинг Ойда Р оЛ тортилиш кучи Ердаги тортилиш 
кучи 
дан неча марта кичик б^лади?
Рео 
М 

г \*
Ж авоб: ~
-* — ( - - - | -» 5 ,6 марта.
^ой 
т \ к }
11.8. Ернинг орбитал радиуси 
м, Нуёшнинг
массаси эса М  — 2 • 10*° кг. Ернинг Куёш атрофидаги ^аракат
www.ziyouz.com kutubxonasi


тезлиги V ни топинг. Гравитацион доимий 
7
*» 6,67 ♦
10
~ 11 
ы3/кг ■
с*.
/
М
у — » 29,8 • 10а м/с =» 30 км/с.
11.9. Ой Ер атрофида 
1 км/с тезлнк билап ^аракат ки- 
лади. Ернинг массаси М  ни топинг. Ойнинг орбитал радиуси 
/? = 3,8 * 
1 0 8
м; гравитацион доимий 
7
— 6,67 * Ю-и мя/кг • с'.
Ж ал об: М - К  
- 5,(397 • 10*< кг *
6
• 10=* кг.
7
11.10. Зу^ро (Венера! сайёрасинннг зичлиги р*»4900 кг/м8, 
радиуси /('-*=6200 км. Унинг сиртнлаги эркин тушиш тезлани* 
ши £в ни топинг. Гравитацион доимий 
7
= 6,67 * Ю ^м^кг-с*.
М
4
Ж а в о б : 8 В — 
7
— - =* —-
— 8,47 м/с* = 8,5 м/с2.
/?* 
3
12- § . МЕХАНИК ИШ
М а с а л а л а р е ч и ш н а м у н а л а р и
/- масала. Массаси /и = 3 • 
103
кг б.Улган вагонетка кияли- 
ги горизонт билан а = 30° бурчак ташки/) килувчи рельс б^й- 
лаб тепаликка кутарилмокда. Агар вагонетка а «= 0,2 м/с1
* тез- 
ланиш билан ^аракатланаёгган булса, тортнш кучининг-$ = 50 м 
йулда бажарган иши А  ни топинг. Ишкаланищ коэффици- 
еити /С=
0 ,1
га ва £ «
1 0
м,са га тенг.
Берилган: 
3* 10* кг; а = 30°; а = 0,2 м/с2; 
5
« 50 м;
К  == 
0
Л ; ^ 
10
м/с8.
Топиш керак: А  « ?
Еяилиши. Масаланинг схематик к^ринишини чизиб оламиз 
(2.4-раем) Вагонеткага'таъсир килувчи тортиш кучи Г т ни 
аниклнш учун огирлик кучи Р  ни пастга судровчи /гс = Я81па 
ва нормал босим А'л «-Р со ва кучларидан иборат ташкил этув-
www.ziyouz.com kutubxonasi


чиларга ажратамиз ^амда динамиканинг иккинчи цонуннга 
биноан куйидаги *аракат тенгламасини ёзамиз:
ma = F , — Я sin a — 
(1)
бунда ишкаланиш кучи F Hm = k P ~ king ва P* =mg эканлиги- 
ни назарга олган .\олда (1) ни цуйидаги куринишда ёзамиз:
= m ( a + g s i n a + kg cosa). 
(2)
У $олда тортиш кучи F 7 нииг бажарган иши Л цуйидагига 
тенг булади:
А  — т (а + g sin а + kg cos а) 
5
= 3 • 10* кг (0,2 м,сг +
+ Ю м/с“ sin 30° + 0,1 * 10 м/с2 cos 30") * 50 м =
»=*3 * 103 кг (0,2 м/с'-+ 5 м/с* 
4
-
0 , 8 6 6
м/с*) • 50 м =>
«=3 • 103 ■
6,066 • 50 
с* 910 ■
103 Ж = 910 кЖ .
с-
Ж а в об : А — 910 кЖ.
2-масала. Агар вагон буфери пружннаси АЛ'0 =* 3 • 10* Н 
куч таъсирида Д/0=1 см га сикилса, пружинами Д/= 5 см га 
сикиш учуй зарур булган иш Л ни топипг.
Берилган: & F0=*3 • 104 H; M Q — I см «= 1 • 10~2 м,
Д/ = 5 см = 5 * 10-2 м.
Топит керак: Л — ?
Ечилиши. Пружинани си^увчи куч Гук конунига биноан 
сикилиш катталигнга пропорционал булиб, у 0 дан F = k M
гача узгаргаида унинг 
уртача цийматининг бажар­
ган иши узгарувчан кучнинг бажарган ишига тенгдир:
A = F sr, . M - ^ .  
(1)
Бунда k — пружинанинг бикрлик коэффициента булиб, у rçy- 
йидагича аникланади:
(2)
Д/0
Бу ифодани (1) га 
1
$йилса, куйидаги ишчи формула келиб чи- 
кади:
Л - —
• — = 3 ' 10* н. ■25' 10~4.м- = 375Q Н - м - 3 7 5 0 Ж . 
Д/0 

1 • Ю“ 2 М 
2
}К авоб: А = 3750 Ж.
3-масала. Икки ишчи полдаги огирлиги Р = 900Н булган 
утини текис силжитмокда. Ишчилардян бири кутини оркаси-
дан полга нисбатан пастга йфналган а, = 30° бурчак остида 
F, «»300 Н куч билан итармокда, иккинчиси эса /^ = 400 Н 
куч билан полга нисбатан в2 — 45° бурчак остида аркон билан
www.ziyouz.com kutubxonasi


ш
т т т п т п
р
2.5. раем
тортмокла. Ишчилар кутини s « 2 0 м ма^офага кучиришда ба* 
жарилган умумий иш А  ни, *аракатдаги кутига таъсир килув» 
чи ишкаланиш кучи 
ни, кутини полга сикувчн нормал 
босим кучи F N 
н и
в а
кутининг полга ишкаланиш коэффици- 
енти k ни топинг.
Берилган: Р  —■ 900 Н; а ,*= 30°; F x =* 300 Н; а2 = 45°;
F.¿ — 400 Н; s == 20 м.
Топиш керак: А  *** ?  
= ? F N = ? k «- ?
Ечилиши. Чизмада (2.5-раем) кутига таъсир килувчи Р  
орирлик кучини, F
ишкаланиш кучини аа F it F 2 кучлар- 
ни тасвирлаймиз. Кутини *аракаглантирувчи куч унга таъ­
сир килувчи F| ва F 2 кучларнинг к^чиш йу’налишига б^лган 
проекцияларининг йигиндисига тенгдир, яъни:
 ** F\ eos 
о
+ F 2 eos ot2- 
(1)
Бинобарин, бу куч бажарган иш:
А  = F s  — (F t eos в, + F 3 eos а,) • s —

=

(300* H * eos 30° + 400-H • eos 45°) ■
20 м — 1086 Ж . 
Жисм текис *аракатланганда уни ^аракагга келгирувчи  куч 
микдор жи^атдан Р ИШК ишкаланиш кучига тенг булади, яъни:

Download 12,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish