М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин



Download 12,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet19/218
Sana11.06.2022
Hajmi12,21 Kb.
#655244
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

т ,  =» 10 кг массали тошни горизонтга а = 30° бурчак остида 
улоктиради. Агар конькичининг массаси т и — ь4 :<г булса, 
унинг ^аракатдаги бошлангич v9 тезлиги цандай б^^лади?
т, cos л
Ж а воб : v 3 = V , ------------■= 0,68 м/с. 
#

www.ziyouz.com kutubxonasi


8.8. Сокин сувдаги солда турган одам солга нисбатан и, ■
— 
=5 м/с тезлик билан ^аракатланади. Одамнинг массаси т х — 
= 100 кг, солнинг массаси эса 
— 5000 кг булса, сол сувда 
цандай т>2 тезлик билан харакатланади?
ТП\
Ж о в о б : V» = и, 
» 0,1 м/с.
/72 J
8.9. Массаси /и, — 990 г булган горизонтал сиртда ётган 
жисмга т 2 = 10 г массали ук келиб тегди ва унда тицилиб 
колди Агар Укнинг горизонтал йуналган тезлиги ?>2=700 м/с 
ва жисм билан сирт уртасидаги ишкаланиш коэффициент» 
k ~  0,05 булса, ук зарбидан ^аракатга келган жисм тухтагун- 
ча канча s масофани утган?
üo \ пи 
\3
Ж а в о б : $ — — |------------ ] —49mí 
ы

kgmi + m j 
*■
8.10. Массаси т х —6Е0 г булган ракетадан /я2=400 г порт- 
ловчи модда бир онда ёнганда газлар г»а=4С0 м/с тезлик би­
лан отилиб чикади. Агар *авонинг каршилиги к^тарилиш ба- 
ландлигини А « 5 марта камайтирса, ракета цандай h баланд- 
ликкача кутарилади?
V 2 / Ш 2\*
Ж а * о 5 ;
h — ------■( — ] — 618 
м.
¿g N \ m x)
9 - § . ЭЛАСТИКЛИК КУЧЛАРИ. ГУ К ЦОНУНИ 
М а с а л а л а р е ч и ш н а м у н а л а р и
1-масала. Ю к автомобили массаси т ~  2-103 кг булган 
„Волга“ автомашинасини шатакка олиб кетаётганда текистез- 
ланувчан ^аракатланиб, I =* 50 с да 5=400 м йулни )?тган бул­
са, бикрлик коэффидиенти А —2*10® Н/м булган троснинг чу- 
зилиши и  топилсин.
Берилган: /м = 2«103 кг; 
“ 0» * ■“ 50 с; 5 = 400 м;£ ~
« 2 - 10е Н/м.
Топиш керак. Л/-—?
Ечилиши. Гук конунига биноан Е ал эластиклик кучи де­
формация катталиги 4/ га пропорционалдир, яъни Е 9Л= —к±1. 
Деформация—троснинг ч$?зилиши Д/ нинг абсолют киймати:
. Троснинг Е 9Л эластиклик кучи »Волга“ га тезланиш
а
берувчи кучдир. Бинобарин, Е - = т а , $ = — , 
бундан а — —
булади. У *олда изланаётган катталик куйидагига тенг бу- 
лади:
__
р эя 
__ 
‘2 ш  
2*2»103 кг-400 м _ 16-10~3кг-м/с3 _
~ ~ к  
*р 
2.10,Н .25. 10,с1_
М П /“
м
- 0^32- 10“ э м = 0,32 мм.
Ж авоб: Ы ™ 0 ,3 ^ ми.
www.ziyouz.com kutubxonasi


2-масала. Узунлиги /=*= 3 м ва диаметри ¿ = 3 см бол­
тан п^лат стерженга т = 3 * 1 0 3 кг массали кж осилган булса, 
стерженнинг а кучланиши, е нисбий ва ДI абсолют узайиши
1 1 .
топилсин. Пулат учун Юнг модули Е =  2-Ю'1 Па^—1.
Берилган: I  — 3 м: й -= 3 см = 3* 10-2 м; т  — 3* 103 кг; 
£ - 2 - 1 0 " Па.
Топиш керак: в — ? е — ? М => ?
Ечилиши. Стерженга осилган юкминг Р ** т %  огирлиги 
зосил килган а механик кучланиш куйидагича аникланэди:
о = — = — бунда 5 = — (стерженнинг крндаланг 
кесим

6 »
4
юзи) булганлиги учун:
а *** 
д 4: 3*1№кг;9.8 м/с* = 41 6-10а ~ —41,6-10°Па=41,6 МПа. 
3,14-9-10“ * мг 
м*
Г ук цонунига биноан о механик кучланиш е нисбий *узайишга 
турри пропорционалдир, яъни <
з = еЯ, с унда Е — Юнг модули. 
У *олда нисбий узайиш е куйидагича аникланади:
8 д 1 — 41>6,10а ^ — 20,8- И Г 5 => 2,08- К Г\
Е 
2 -1 0 » Па
Нисбий узайишнинг ифодаси в*= у дан абсолют узайиш 
Д/ ни осон!ина^аницлаш мумкин:
Д/= е/ = 2,08-10~4-Зм = 6,24-10~\| = 0,624 мм

Download 12,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish