Нисбий намлик дейилганда 1,0 м



Download 50,64 Kb.
bet1/3
Sana08.07.2022
Hajmi50,64 Kb.
#756195
  1   2   3
Bog'liq
Fizika Abdullayeva Sadoqat


Суюклик мухитларнинг ковушкоклигини улчаш саноатда ТЖАБСни жорий килишда энг мураккаб муаммолардан биридир. Жараёнларнинг купчилиги дисперс системалар, суспензиялар, коллоид эритмалар ва пластик массаларни кайта ишлаш билан боглик. Айрим махсулотлар сезгир элементга таъсир этувчи ёки улардан фойдаланишни кийинлаштирувчи турли моддалар ажралади. Саноатда вискозиметрларнинг кулланилиши ковушкокликни улчаш услубларнинг конструктив-техник камчиликлари ёки вискозиметрларнинг узича ишлатиш шароитларини яратиш кийинлиги сабабли жуда хам чеклангандир.
Саноатнинг бир канча тармокларида, масалан, сунъий толалар, синтетик смолалар, каучук эритмалари, буёклар, сурков мойлари ва бошка махсулотлар ишлаб чикаришда ковушкоклик махсулот таркибини ва сифатини аникловчи катталик хисобланади. Шунинг учун купгина холларда ковушкокликни автоматик тарзда узлуксиз улчаб туриш мухим ахамиятга эга булади.
Газлар, суюк мухит ва каттик жисмларнинг намлиги кимё, озик-овкат металлургия, тукимачилик саноатида ва бошка саноат тармокларидаги хамда курилишдаги купгина технологик жараёнларнинг мухим курсаткичларидан хисобланади. Газнинг абсолют намлиги дейилганда нормал шароитларда 1,0 м3 газ аралашмасидаги сув буги массаси тушунилади. Абсолют намликнинг бирликлари г/м3 ёки кгм3.
Нисбий намлик дейилганда 1,0 м3 аралашмаидаги сув буги массаси (хажми) нинг шу температурадаги 1,0 м3 аралашмасидаги сув бугининг максимал массаси (хажми) га нисбатан тушунилади. Нисбий намлик улчовсиз катталик; баъзан уни фоизларда ифодаланилади.
Нам жисм массасининг абсолют курук материал массасига нисбатан нам деб аталади ва куйидагича ифодаланилади:

Бу ерда: М – нам массаси; М0 – абсолют курук материалининг массаси; М – нам материалнинг массаси.
Каттик жисмларнинг намлиги дейилганда жисмдаги нам массанинг нам материал массасига нисбати тушунилади ва куйидагича ифодаланилади:
W = M/M1
Нам сакламидан намликка утиш ва аксинча холларда куйидаги нисбатдан фойдаланилади

Газ намлигини улчаш усулларига психометрик, шудринг нуктаси, гигрометрик (сорбцион), конденсацион, спектрометрик, электр-кимёвий, иссик утказувчанлик усуллари киради. Булардан биринчи учтаси энг куп таркалган.
Куритиш эстракцион ва кимёвий усуллар бевосита улчаш усулларининг ичида энг куп таркалгандир.
Кондуктометрик, диэлькометрик, ута юкори частотали оптик, ядровий магнит резонанси, термовакуум, тепловизика усуллари билвосита улчаш усулларига киради.

Download 50,64 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish