булади. Демак, / (х) функция



Download 45,38 Kb.
bet1/2
Sana10.07.2022
Hajmi45,38 Kb.
#769423
  1   2
Bog'liq
а



а + Ь) учун /(*)>/ (а) булади. Демак, / (х) функция — б, а) да юкоридан, {а, а -f- 6) да куйидан чегаралангандир. Монотон функ­ция лимити хакидаги теоремага асосан
lim f (х) = / (а — 0)< f (а), (5.3)
*—►(2—0
lim f (х) = f (а -г 0) > f (а) (5.4)
*-»а+0
булади. Агар f — 0) = f (а) = f (а + 0) булса, функция а нуктада узлуксиз булади. Агар f — 0) < f — 0) булса, шу нуктада функ­ция биринчи тур узилишга эга булади.
Агар а нукта X ораликнинг четки нуктаси булса, кжоридаги ке- лишувимизга кура, бу нуктадаги бир томонли лимитнинг мавжуд- лигини курсатиш кифоя.
Равшанки, f ) функция X ораликда камаювчи булган холда хам мулохазаларимиз худди юкоридагидек булади. Теорема исботланди.
Энди монотон функциянинг узлуксиз булиши хакидаги теоремани келтирамиз.

  1. т е о р е м а. Агар f (х) функция X ораликда монотон бдлиб, унинг кийматлари туплами Yf~{f(x)-. х£Х) бирор ораликдан иборат булса, у холда бу функция X да узлуксиз булади.

И с бот. Аншушк учун f (х:) функция X да усувчи булсин. Фараз килайлик, f ) функция теореманинг шартларини каноатлантирса хам, у бирор а£Х нуктада узлуксиз булмасин. У холда 1-теоре­мага кура у биринчи тур узилишга эга булади. Яъни
f — 0) < f (а + 0)
булади (агар а нукта X ораликнинг четки нуктаси булса, (5.3) ёки (5.4) тенгсизлик уринли булади). Натижада
х < а булса, f (х) <; / — 0)
х > а булса, f (х) ^ f (а + 0)
булиб, f (х) функция (f — 0), f (а-Ь 0)) интервалдаги f (а) дан
бошка кийматларни хеч бир х£Х да кабул ^ила олмайди. Бу эса
[ (х) нинг ^ийматлари туплами Yf бирор оралщдан иборат эканли- гига зиддир. Демак, функция а нуктада биринчи тур узилишга эга була олмайди. Теорема исбот булди.

  1. §. Узлуксиз функцнялар устнда арифметик амаллар

Энди узлуксиз функцияларнинг йириндиси, айирмаси, купайтмаси ва нисбатини узлуксизликка текширамиз.

  1. т е о р е м а. Агар f (х) ва g (х) функциялар X с—R тупламда анщланган. булиб, уларнинг щр бири а£Х нуктада узлуксиз бул­са,

f (х) ± g (X), f {x)-g (х), (g (х)ф 0, Yx£X)
е (*)

159

www.ziyouz.com kutubxonasi



функциялар %ам uiy нуцтада узлуксиз булади.
И с бот. Бу теореманинг исботи лимитга эга булган функциялар устида арифметик амаллар хасидаги теоремалардан бевосита келиб чикади. Масалан, иккита узлуксиз функция купайтмаси яна узлук­сиз функция булишини курсатайлик. / (х)
ва g (х) функциялар а нуц- тада узлуксиз булсин:

булиб, ундан f{x) g{x) функциянинг а ну^тада узлуксиз булиши келиб чикади.

  1. эслатма. Иккита функция йириндиси, айирмаси, купайтмаси ва нисбати узлуксиз булишидан бу функцияларнинг хар бирининг уз­луксиз булиши келиб чикавермайди.

Мисол. Куйидаги /(х)=х ва

узлуксиз булган холда g(x) функция х = 0 ну^тада узлуксиз эмас.
Юцорида келтирилган теорема кушилувчилар хамда купайтувчи- лар сони ихтиёрий чекли булган холда хам уринли булишини кур- сатиш кийин эмас.
Энди теореманинг ^улланилишига мисоллар келтирайлик.
Мисоллар. 1. у = ахп, а = const, n£N функция R да уз­луксиз.
Равшанки, f(x) = х функцяи R да узлуксиз. Агар берилган функцияни

куринишда ифодалаш мумкинлигини эътиборга олсак, 3-теоремага кура у — ах
п функциянинг R да узлуксизлиги келиб чикади.
Келтирилган мисол ва 3-теоремадан бутун на каср рационал функциялар

lim / (х) = / (a), Iim g (х) = g (а).

У холда

Iim [f (х)■ g (*)] = Iim / (х)• Iim g (х) = / (а) • g (а)




функциялар купайтмасидан тузилган <р(х) = х ■ cos— функция /? да

у = ахп = а-х-х х

п та

Р{х) = а0хп + а, хп 1 + + ап_,х + ап,
+ ап-\Х+а п
+ Ьт_1х^-Ьт

160

www.ziyouz.com kutubxonasi

(a0, av , ап; bQ, Ьъ ,bm — узгармас сонлар, n£N, m£N) уз аницланиш тупламларида узлуксиз булиши келиб чи^ади.


2- У — tgjc, у — ctg л:, у = secx, у = cosec.v функциялар уз ани^- ланиш сохаларида узлуксиз. Х,акицатан, бу функциялар узлуксиз функцияларнинг нисбэти оркали ифодаланади.

  1. §. Мураккаб функциянинг узлуксизлиги

у
= f(x) функция X тупламда, z = ф(у) функция эса V тупла.м- да аншуганган булиб, улар ёрдамида z = ф(/(х)) мураккаб функция тузилган булсин (4-бобнинг 1-§ ига царанг).

  1. теорема Агар у = / (х) функция а£Х нуктада, z = ср(у) функция эса а нуцтага мос келган ya = f(a) нуцтада узлуксиз булса, z = ф (/ (х)) мураккаб функция а нуктада узлуксиз булада.

И с бот. у = \(х) функция а£Х нуктада, г = ф(г/) функция эса мос уа = Ца) нуктада узлуксиз булсин. Функция узлуксизлиги таъ- рифига кура Ve>0 сон учун шундай а>0 сон топиладики,
I У — У а I < а тенгсизлик бажарилса, | (р(у) — ф а) | < е тенгсизлик хам бажарилади. Шунингдек, олинган о > 0 сон учун шундай б > 0 сон топиладики, а [ < б тенгсизлик бажарилганда | /(х) — — f(a) i < а тенгсизлик >^ам бажарилади. Демак, V в > 0 сон учун шундай б > 0 сон топиладики, а | < б тенгсизлик бажарилганда
|ф(Я*))— ф№))1< е
теигсизлик хам бажарилади. Бу эса z = cp(f(x)) функциянинг а нук­тада узлуксиз булишини билдиради. Теорема исбот булди.
Мисоллар. 1. у = ах > 1) R тупламда усувчи функция. Хар бир у > 0 да х = logау нинг мавжуд булишидан берилган функциянинг ^ийматлари у = {ах: х£ R} = (0, +оо) оралицнн таш- кил эгиши келиб чицади. Демак, у = ах функция R да узлуксиз.
2- У = Iog„x > 1). Бу функция X = (0, +оо) ораликда усув­чи. Унинг цийматлари Y = {loa;ax: х£(0, -j- оо)} = R ни тулдиради, чунки >^ар бир y£R учун х — ау мавжуд. Демак, у — logux > 1) функция, (0, +оо) да узлуксиз.
Ю^орида келтирилган курсаткичли ва логарифмик функциялар­нинг 0 < а < 1 булганда узлуксиз эканлиги ^ам 2- теоремадан ке­либ чи^ади.
3. у = xil > 0) даражали функцияни ^арайлик. Бу функцияни
И X
у = х = а (а > 0, а Ф 1)
куринишда ифодалаш мумкин. Агар ц logax функция (0, 4-°°) да, ах функция эса R да узлуксиз эканини эътиборга олсак, у .\олда мураккаб функциянинг узлуксизлиги хасидаги теоремага асосланиб у х1‘ функциянинг (0, 4-°о) ораликда узлуксиз булишини топа- миз.

11—2651 161

www.ziyouz.com kutubxonasi




  1. Download 45,38 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish