М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин



Download 12,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet32/218
Sana11.06.2022
Hajmi12,21 Kb.
#655244
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

( 
\
Ж а л о б : Л — т I 
Н-------- -------у — 3,5 Ж.
16 
6. А — 6 м баландликдан тушаётган о т » 2 кг массалн 
тош Ерга 
м/с тезлик билан урилган б^лса, у ^аводаги
^аракати давоиида канча А  иш бажарган?
Ж а л о б : А  — /п 
— 53,6 Ж.
16.7. Гидростанция турбиналарнга А=*20 м баландликда 
о , « 5 м/с тезлик била» ок&ётган сув тушиб, ундан и,«=4м/с 
тезлик билан яициб кетади. Гурбиналардан *ар ¿ = I с да 
^таетган сувнинг *ажми 1/=6 м3. Агар сганциянинг фойдали 
Нуввати А/ф = 0,9 М В т булса, унинг фойдали иш коэффициег 
ти у\ ни тоиинг. Сувнинг зичлнгн р = 1 • 103 кг/м3 га тенг.
2^* • /
Ж а л о б : п ~
------ -- - 0,75 « 75 %.
рУ(^А — и{ + г»5)
16.8. .Массаси / я » 200 г булган ва и =*30 м/с тезлик би­
лан юкорига вергикал отилган жисмнинг *аракат бошланган- 
дан ¿ = 2 с кейинги потенциал №т1 ва кинетнк 1У'К1|11 энергия- 
ла| или тошшг.
Ж а л о б : 1Р|10Т =* т ц  
— — ) = 79,2 Ж ; 1ГК1Ш - ~ (V -  г / } 1- *0,8 Ж .
16.9 
А,=* 10 м баландликдан юкорнга вертикал отилган 
т  =800 г массалн жисмнинг кинетнк энергияси №КШ1=* 196 Ж
бул:*а, у Ер снртндан кзндай к баландликка к^тарнладн?
Г К11„
www.ziyouz.com kutubxonasi


16.10. 
Массаси т = \20 т булган вагон тиргакка ^ = 0 ,2 м/с 
тезлик билан якинлашиб урилганда, вагоннинг иккала буфер 
пружинаси Д/ — 4 см дан сицилган. Хар цайси пружинага таъ- 
сир цилувчи куч нинг максимал кийматнни топинг.
mv*
Ж авоб: F
~ —
- Ы 0 < Н.
1U
III боб. С Т А ТИ КА
+
Айланиш уцига эга булмаган жисмга таъсир цилаётган 
кучларнинг геометрик (вектор) йигиндиси нолга тенг булса» 
жисм мувозанатда булади, яъни:
? . + £ + . . . + £ - 2 £ = ° -
(|1|Л>
*—1

Айланиш укига эга булган жисмга таъсир килаётган F, 
кучнинг / куч елкасига купайтмасига М  куч моменти дейила- 
ди:
М = F. • 
(III. 2)
бунда / — айланиш 5’^идан куч куйилган тутри чизиккача бул­
ган маеофа.
ф
Айланиш укига эга булган жисм мувозанатда булиши 
учун унга таъсир килувчи куч моментларининг геометрик йи- 
гиндиси нолга тенг булиши керак.
Д +
. . . +лГ„ =
>.
(ш. з)
¿—1
ф  
Бир томонга й^налган икки параллел кучнинг тенг таъ» 
сир этувчиси шу кучларнинг алгебраик йигиндисига тенг бу- 
либ, уларга параллел ва бир томонга йуналгандир (3.1-раем):
# = F [  + К, ёки  
-f/7,, 
(UI. 4)
бунда R — тенг таъсир этувчи 
куч, унинг куйилиш нуктаси- Q 
га нисбатан 
ва F 3 кучларнинг ' 
моментлари ^заро тенгдир:
Л Л = - ^ а .
(Ш. 4а)
#
Карама-царши томонга йу- 
налган икки параллел кучнинг 
тенг таъсир этувчиси уларникг 
геометрик йигиндисига ёки ал­
гебраик айирмасига тенг булиб, 
кичик куч томонга йуналгандир 
(3.2- раем):
www.ziyouz.com kutubxonasi


ft = /г1 + F 2 ёки R —F 2 — F 1
(III. 5)
R — нинг к^йилиш нуктаси цуйи- 
даги шартдан аникланади (3.2- 
расм):
(Ш. 5а)
#
Жисмлар 
системасининг 
огирлик маркази, яъни система
огйрлиги Р =  Р , ~Ь Я 2 + . . . +
(/ е=1, 2, . . .)нинг
i=l
куйилиш нуктасининг г0. м радиус-вектори куйидаги муноса- 
батдан аникланади:
- р* ' Р л +
р - + р ' г’’ ° У ) т 1, 
(ш . 6)
бунда r f (г = 1 , 2, . . .) — системадаги жисмлар вазиятларини 
аникловчи радмус-векторлар.
17-§. Ж И С М Л А Р Н И Н Г М У В О З А Н А Т И
М а с а л а л а р е ч и ш н а м у н а л а р и
/- масала. Пристанга боглаб куйилган катерга сувнинг 
/*,= 400 Н оцим кучи ва шамолнинг оким йуналишига пер­
пендикуляр булган F.t — ЗСО Н босим кучи таъсир килмокда. 
Катерни ушлаб турган троснинг таранглик кучи Т ни топинг 
(3.3- раем).
3.2 -раем
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 12,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish