М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин



Download 12,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet214/218
Sana11.06.2022
Hajmi12,21 Kb.
#655244
1   ...   210   211   212   213   214   215   216   217   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

711- § . ЯДРО ФИЗИКАСИ 
М а с а л а л а р
е ч и ш
н а м у н а л а р и
1 -м а са л а .
К уй и д аги
я д р о реакцияларида етишмайдиган 
заррачаларнинг бел гил ари ц^йиб чикилсин:
1) 1зА1*7 + 0/11^ ? + аН е4;
2) ? + Н а - * 4Ве8 + 0л 1;
3 ) 3&Мп55 + ? — „ Р е && + 0/
1
\
Ечилиши:
Я дро реакдиялари тенгламаларини ечишда зар- 
ядларнинг ва масса сонларининг сакланиш конунларига асос- 
ланилади.
Ьирннчи реакциядаги номаълум зарранинг заряд сони Z
ни ва масса сони 
А
ни аииклаймиз:
13 
0 *■“
£
“I- 2, 
¿ = 11,
27 + 1 = Л + 4, 
А
- 24.
Ш ун дай килиб, Менделеевнинг элементлар даврий жадва- 
лидан массалар сони 
А
= 24 ва зарядлар сони 2 — П га тенг 
б у л г а н
зарра И К а 24 — натрий ядроси эканлигини топамиз.
Х у д д и шу у с у л билан иккинчи реакцияда эса , Н ‘ — водо* 
р о д я д р о с и —протон эканлиги келиб чицади.
Ж авсбг
1) 
— н а тр и й ; 2 ) 31_П— литий; ,Н* — п р отон .
2-м асала.
Ярим парчаланиш даври 7"*= 1620 йил булган Ка 
радий атомлари сони 
5* 1о8 булса / = 1 суткада ларчалан- 
ган а ю м л а р сони 
лМ
топилсин.
Ь ер и л ган :
;\0— 5 -1 С в; Г = 1 6 2 0 йил = 1620*365 сутка;
I
=
1
с у т к а .

опиш керак:
ДУУ = ?
Ечилиши
: / вакгдан кейинги парчаланмай колган атомлар 
со н и
N
куйидаги ф о р м у л а ёрдамида аницланади;
N — N 0^e'~ 
т

б у н д а * » 2 , 7 1 8 2 . . . — натурал логарифм асоси (Непер сон и). 
222
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бу формуладан АЛЛ—
/V ни т о п и ш мумкин, яъни:
_ 0.6Г3-? 

_ (М93^\
ДЛ/-* д ^ — 
/Ч*= А/=М0е
т
— /У0 (1 — ^ 
г 
].
_
0.69У8-^
Б ун д а 0,693/ ( Г < 1 ) бул га н л и ги
учун 
е

= 1 —
-----
'-у —
б^лади. У *олда о х и р г и ифодани куйидаги к ур и н и ш -
да ёзиш мумкин
/
_ у т
Д Л | - Л / Д 1 - е
г ) = А Г 0( 1 _ \ + ° ' ^ 3^ - 0 , 6 9 3 Л / 0 -1.
Масалада берилган катталикларнинг сони 
ки йматларини 
Урнига куЛнб х и со б л а б чиксак,
ДА/ = 0 ,693М, — = 0 , 6 9 3 - 5 - Ю8----- — у- — = 576 та.
° Т
1420 365 су т.
Ж аеоб:
ДМ — 576 та.
3 - м асала.
Уран 03и гзь и з о т о п и ндросининг масса д е ф е к т и
ДМ ва богланиш энергияси 
№6
топилсин. У г л е р о д би рл иги да 
уран « и 135 изотопи атомининг массаси М а«= 235,03941 м. а. б . 
в о д о р о д атоминики т н — 1,0078 3 м. а. б нейтронники 
та =  
- » 1.00867 м. а. б, массанинг а т о м бирлиги 1 м. а. б . = 1,66 X
Х Ю - 7 кг унга мое келгэн э н е р г и я эса 1^0 = 931 М э В м. а . б .
Берилган:
М а = ^35,04394 м. а. б; 
т н
= 1,00783 м. а. б ; 
тл
«=
— 1,00867 м. а. б ., 1 м. а. б. = 1 66• 10—27 кг;
\^0 = 931 МэВ м. а. б ., 
1
= 92; 
А
- 235.
Топиш. керак:
\М * ? иРв *» ?
Еяилиши.
Ядроларнннг массаларинн энг аник ул ч аш т а ж -
рибаларидан маълум буладики, я д р о н и н г тинчликдаги массаси 
М я
унинг таркибидаги барча э а р г а л а р , яъки п ротонлар ва н е й - 
тронлар массаларининг йигиндиси ^ / я р + Л т л) дан * а р д о и м
кичик бу ла р экан:
М я< { г т р
-1- Л//п„),
бунда 2 — элементнинг тартиб н о м е р и булиб, ядродаги п р о т о н ­
лар сонини курсатади, Л * » ( А — Z ) ядродаги нейтронлар со н и
{ б у ерда 

Download 12,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   210   211   212   213   214   215   216   217   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish