М е ҳ н а т т а ъ л и м и ў Қ и т и ш м е т о д и к а с и


XIV БОБ. МЕҲНАТ ТАЪЛИМИДА АМАЛИЙ МАШҒУЛОТЛАРНИ ТАШКИЛ



Download 8,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/103
Sana05.07.2022
Hajmi8,59 Mb.
#740343
TuriУчебное пособие
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   103
Bog'liq
Mexnat ta’limi metodikasi

XIV БОБ. МЕҲНАТ ТАЪЛИМИДА АМАЛИЙ МАШҒУЛОТЛАРНИ ТАШКИЛ
ҚИЛИШ. АМАЛИЙ ДАРСГА ТАЙЁРГАРЛИК
Бу бобда мехнат таълими бўйича назарий дарслар юкори синф
ўкувчилари 
билан 
иш лаш
учун тавсифи экани 
айти б утилган 
эди. Шу 
сабабли 
бундай 
дарслар \а қ и д а дарсликнимг иккинчи кисмида сўз юритилади. Бунда аа бундан 
кейинги бобларда эса амалий дарс (м аш гулотлар) кўриб чикилади.
Д арс м актабдаги таълим 
иш ининг асосий таш килий ш аклидир. Бу ran. 
ж ум ладан техни к мехнат учун хам тааллукли. Устахонадаги м аш гулотларда дарс 
мехнат таъ лим ини нг асосий вазиф аларини амалга ош ириш , янги м атериални баён 
килиш ни амалий 
топ ш и ри к 
бериш
ва уни \а л
килиш билан яхши 
боғлаш .ўқувчи ларни ф аоллаш тириш , иж тимоий фойдали м ехнатга ж алб этиш ни 
амалга ош ириш имконини беради.
М ехнат дарслари бош ка ўкув предм етларига нисбатан катор хусусиятларга эга. 
Бу хусусиятлар қуйидагилардан иборат:
1. Д арсд а марказий ўринни укувчиларнин г амалий иш лари эгаллайди (тахминан 
80 %). Ш у 
м уносабат билан 
устахоналардаги м аш гулотларни кўш алок дарслар 
сифатида ўтиш
маъқулланган. 45 минутлик дарснинг 
ноқулайлиги ш уки, унда 
укувчиларнинг бевоси та амалий иш ларига ж уда кам вакт колади. У нинг кўп кисми 
иш ўрнини тайёрлаш ва йигиш тириш га, укитувчининг инструктажига кетади. 90 
минут давом ида ўқувчилар маълум м ехлат топш иригини баж ариш га улгурадилар, 
бу эса уларга маънавий кўникиш багиш лайди ва ўкитувчига иш натиж аларини 
бахолаш им конини беради.(Ю қори синф ларда дарс янада кўпрок давом этади.)
2
. Ў қувчи ларни нг амалий иш лари унумли мехнат базасида гашкил килинади.
3. У стахоналардаги маш гулотларда ўқувчилар хар хил киркувчи 
асбоблар 
ёрдамида иш лайдилар. материалларга станокда иш лов бериш ни баж арадилар. Шу 
сабабли дарс уни ўтказиш нинг хавф еизлигини таъм инловчи махсус тайёргарликни 
талаб килади.


Д арсга 
катор ди дактик талаблар кўйилади. М еҳнат дарсларига нисбатан бу 
галаблар нималардан иборатлигини кўриб чикамиз.

Download 8,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish