М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet55/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

физикрефлек-
сларга)
таъ си р этибигина цолмай, скелет мускулларининг тону- 
сига 
(т оникреф лексларга)
хам таъсир этади.
Орца м ия юцорироадан цирциб цуйилганда ретикуляр фор­
мация фаоллаш тирувчи ва тормозловчи таъсир курсата олмай- 
ди, бу эса спинал шокнинг ва кейинроц руй берадиган гипер- 
реф лексиянинг сабабларидан бири булса керак.


Децеребрацион ригидликнинг келиб чикиш ида ретикуляр 
формациянинг роли тажрибада исбот этилган. М ия узани узун- 
чоц мия юцорисидан цирциб цуйилса, булбар ретикуляр ф орм а­
циянинг орца мия марказларини томозловчи нейронлари фаол- 
лигини сусайтирадиган импулслар келмай цолади. Айни вацтда 
Варолий купригининг цопцори со^асидаги фаоллаштирувчи ней- 
ронларга вестибуляр ядролардан ва орца миядан аф ф ерент им ­
пулслар келаверади. Ш ундай цилиб, ретикуляр ф орм ациянинг 
тормозловчи ва фаоллаштирувчи импулслари уртасидаги муво- 
занат бузилиб, фаоллаштирувчи импулслар ортиб кетади. На- 
тижада скелет мускулларининг, айницса ёзувчи м ускулларнинг 
тонуси кескин даражада ошиб цолади. Варолий куприги цопцо- 
ри
со^асидаги фаоллаштирувчи ретикуляр формация булаклари 
емирилганда децеребрацион ригидлик руй бермайди.
У рта миянинг баъзи цисмлари шикастланганда асосан букув- 
чи мускуллар ригидлиги руй беради. У рта миянинг ретикуляр 
формацияси озгина зарарланганда фацат бир оёц ригидлиги ке­
либ чициши мумкин.
Ретикуляр формация мускул тонусига таъсир этиш механиз- 
ми Р.Гранит ишлари туфайли маълум булиб, цолди. Орца м и я­
нинг гамма-мотонейронлари фаоллиги ретикуляр формация таъ- 
сирида узгаришини Р.Гранит курсатиб берди. Г амм а-мотоней- 
ронлар мускул ёйларининг периферик цисмларидаги мускул то- 
лаларини иннервациялайди. Уларнинг шундай ном билан атал- 
ганига сабаб шуки, гамма-эфферентлар деган аксонлари А г 
типдаги ингичка толалар булиб, цузралишни скелет м ускулла­
рининг мотор толаларига нисбатан секинрок утказади.
Юцорида айтилганидек, гамма-эфферентлари м ускул ёйла- 
ридаги мускул толаларининг цисцаришига сабаб булиб, уларни 
таранглайди ва мускул ёйларининг ядро халтасидаги рецептор- 
лардан афферент импулслар келишини шу тарифа кучайтиради. 
Мускул ёйларидан афферент импулслар орца м ияга доим кира- 
вериб, алфа-мотонейронларни цузгатади, бу эса мускуллар то- 
нусининг сабаби ^исобланади. Орца миянинг орца илдизлари 
цирциб цуйилганда мускул тонусининг йуцолиши мускул тону- 
сида афферент импулсларнинг а^амияги борлигини курсатади. 
Мускул ёйларида афферент импулслар келиб туриш ини эса уз 
навбатида гамма-мотонейронлар идора этади.
Ш ундай цилиб, орца мия нейронлари билан скелет мускул- 
лари уртасида мураккаб узаро муносабатлар ва цайтар алоцалар 
бор. Бу узаро муносабатларни ретикуляр формация идора эта-


ди, у гамма-мотонейронларга таъсир этиб, мускул ёйларидан 
келувчи афферент импулслар оцимини узгартиради ва шу би- 
лан мускуллар тонусига таъсир этади.
М ускуллар тонусини урта мия 
ц о п ц о р и
иккита ретикуло-спи- 
нал йул тез утказувчи ва секин утказувчи йуллар орцали идора 
этади. Илдам ^аракатларни назорат цилувчи импулслар бирин- 
чи (тез утказувчи) йулдан, сует тоник цисцаришларни назорат 
цилувчи импулслар эса иккинчи (секин утказувчи) йулдан утади.
Ретикуло-спинал механизмларни бош мия катта ярим шар- 
лари пустлори ва мияча доим о назорат цилиб туради.
Р е т и к у л я р ф орм ация б и ла н кат т а ярим ш арлар пуст ло-
ги ур т а си д а ги (рет икуло-корт икал) муносабатлар.
К атта ярим шарлар пустлорида руй берадиган биоэлектр жа- 
раёнларини текшириш шуни курсатдики, тийраклик цолати учун 
характерли булган паст волтли тез-тез электр тебранишлари эши- 
тув, курув, таггил ва бошца турли-туман рецепторлар таъсир- 
лан ган да кучаяди ёки цатто юзага чицади. Бундай эффект 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish