М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

34-расм. 
Ретикуляр формациянинг (РФ) ахамияти. 
А -Р Ф нинг ю ^орига йуналган таъсири. Б-РФ нинг паанга йуналган
т аъсири. 1-РФнинг осонлаштирувчи ва тормозловчи со.\аларини
н;ипищлаш та.жриба чизмаси. И-ор^а мия мот онейронларш ш нг

олат и: а-РФ н;итш^ланмаганда, б-осонлашт ирувчи со%а цитицлан-
ганда, в-тормозловчи ссца ^ит щ ланганда.


Ретикуляр формациянинг кутарилувчи ва туш увчи йуллар 
оркали таъсир этишига имкон берадиган фаоллигига сабаб шуки, 
унга хар хил афферент йулларнинг коллатераллари орцали им- 
пулслар келиб туради. Шу туфайли рецепторларнинг турли-ту- 
ман таъсирланиши ретикуляр формация ^олатига таъсир этади. 
Уни ^осил цилувчи нейронлар, бундан таш цари, ^ар хил кимё- 
вий м оддалар- гормонларга ва модда алмашинувида 
хрсил
була- 
диган баъзи бир моддаларга юксак дараж ада сезувчан. Ретику­
ляр формацияга мияча ва катта ярим ш арлар пустлорининг эф ­
ферент марказларидан ^ам импулслар келиб туради.
Кутарилувчи афферент импулслар ^ам, туш увчи эфферент 
импулслар ^ам ретикуляр формация со^асида узаро таъсир эта­
ди. Импулслар берк хал^а нейрон занжирлари орцали хам айла- 
ниб юриши мумкин. Ш ундай килиб, ретикуляр формация ней- 
ронлари доимо цузгалиш ^олатида булади, шу туф айли марка- 
зий нерв системасининг турли цисмлари тонус фаолиятга муай- 
ян даражада тайёр булиб, туради.
Ретикуляр формациянинг му^им а^амият касб этишини цайд 
цилиш билан бирга, унинг цузгалиш даражасини катта ярим шар­
лар пустлори идора этишини уцтирмоц керак. К атта ярим ш ар­
лар пустлогидан келувчи импулслар ретикуляр формациянинг 
фаоллигини назорат цила олади.
Рет икуляр ф орм ациянинг орца мияга ва проприорецепт ор-
ларга таъсири.
Курув думбоцларига ош тузи ни н г кристаллари 
билан таъсир этилса, орца мия рефлекслари сусайиш ини И.М .- 
Сеченов бацалар устидаги тажрибада курсатиб берганига 100 
йилдан ошди. И.М .Сеченов уз тажрибаларига асосланиб, икки- 
та катта кашфиёт цилди. Булардан бири - торм озланиш жараё- 
нининг кашф этилиши дарров эътироф килинди. Иккинчиси -
ретикулоспинал таъсиларнинг кашф этилиши ф а кат сунг,ги 
2 0
йилда Г.Мэгун ва цамкорларининг ишларидан кейин кенг эъти- 
роф этилди.
>^айвон узунчок; миясидаги ретикуляр ф орм аци я булаклари- 
га электр токи билан таъсир этилса, орца мия рефлекслари то- 
мозланишини хайвон децеребрация килингандан кейин эса мус- 
куллар регидлиги камайишини Г.Мэгун ва Р .Р ей н ис курсатиб 
беришди. Бир томондаги ретикуляр ф ормацияга кучсиз ток би­
лан таъсир этилганда эса орца миянинг фацат уш а томондаги 
нейронлари тормозланади. Кучлироцток билан таъсир этилган­
да орца миянинг иккала томонидаги н ейронлар томозланади; 
букиш рефлекслари, шунингдек ёзиш реф лекслари текширил-


ганда тормозланиш жараёни кузатилади. Узунчоц миянинг вен- 
тром еди ал цисми таъсирлангандагина шундай натижа келиб 
чицади. М ия узанининг бошка цисмларига таъсир этилганда 
бундай цодисалар руй бермайди.
Орца миянинг утказувчи йулларини цирциб цуйиш ретику- 
ляр формация нейронларидан келиб орца мия рефлексларини су- 
сайтирадиган толаларнинг йулини аницлашга имкон берди. Бу 
толалар Ренш оу цужайраларига таъсир этиб, уларнинг мотоней- 
ронларига тормозловчи эффектини кучайтиради. Бундан ташц- 
ари, ретикуляр формациядан келувчи импулслар мотонейрон- 
ларнинг фаоллигини бевосита тормозлай олади хам.
Ретикуляр формация булакларига цисца вакт таъсир этилгач, 
орца м и ян и нг рефлектор фаолияти осонлашади. Шунга асосла- 
ниб, ретикуляр формацияда орца миянинг хужайраларини фа- 
оллаш тирувчи нейронлар бор деб фараз цилишди. Мия узани­
нинг турл и цисмларига таъсир этиш устидаги тажрибалар бу 
фаразни тасдицлади. О рал и к мияда гипоталамусда, урта мия 
билан Варолий куприги цопкогининг кулранг моддасида ва узун- 
чоц м ияда ретикуляр формациянинг таъсирланиб орка мия реф- 
лекларин и тормозлайдиган цисмларидан периферик томонда 
орца м иянинг рефлектор функциясини кучайтирадиган нейрон­
лар бор экан. Ретикуляр формациянинг шу цисмларига таъсир 
этилса, катта ярим шарлар пустлогининг таъсирланиши туфай- 
ли ю зага чиедан орца мия рефлекслари ва скелет мускуллари- 
нинг цисцариш и кучаяди. Орца мия нейронларини фаоллашти- 
рувчи импулслар утадиган йулларни куздан кечириш уларнинг 
ретикуло-спинал тракт толалари эканлигини курсатди. Айни 
вацтда фаоллаш тирувчи ва тормозловчи толалар ?$ар хил экан- 
лиги аницланди. Ретикуляр формациянинг фаоллаштирувчи то­
лалари рефлектор ёйларнинг киритма нейронларида тугайди. 
Ренш оу цужайраларининг тормозловчи импулслари камайиб, 
мотонейронлар кузгалувчанлиги ошганлиги туфайли ретикуляр 
ф орм ация таъсирида орца мия рефлексларининг осонлашуви 
эцтимол.
Ретикуляр формация рефлектор х.аракатларга (

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish