М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Т ала м усн инг специф ик ядролари.
Таламус ядроларининг бу 
ф ункционал системаси иккита гурухга: 
кучирувчи ядролар
(та­
ламус релелари) ва 
ассоциат ив ядроларга
булинади. Бу гуру^- 
лар уртасидаги тафовут ш ундан иборатки, кучирувчи цар бир 
ядро (реле) га муайян сенсор тракт (курув, эшитув, лемниск. 
спиноталамик ва бошца трактлар) дан импулслар келади. Ассо­
циатив ядроларга эса нерв системасининг бошца булимларидан 
бевосита эмас, балки таламуснинг кучирувчи ядроларидан им­
пулслар келади. Шундай цилиб, таламуснинг узида цайта иш- 
ланган ахборот ассоциатив ядроларга киради.


Асосий 
кучирувчи ядролар
олдинги (дорзал, вентрал в а ме- 
диал), вентролатерал, ортки вентрал (латерал ва медиал) ^ам д а 
тиззасимон (латерал ва медиал) таналардан иборат.
Латерал тиззасимон тана
курув сигналларини кучи рувчи
ядродир. Бу ядронинг нейронларига олдинги турт теп али кн и нг 
бирламчи курув марказларидан импулслар келади. Л атерал т и з­
засимон тана нейронларининг усицлари катта ярим ш ар л ар
пустлогининг курув зонасига боради.
М едиал тиззасимон тана
эшитув йулининг кучирувчи яд- 
росидир. Бу ядронинг нейронларига орцадаги турт теп али кн и нг 
бирламчи эшитув марказларидан импулслар келади. М ед и ал 
тиззасимон тана нейронларининг усицлари катта ярим ш арлар 
пустлогининг эшитув со^асига боради.
У зунчок миядаги Голль ва Бурдах ядроларидан бош ланган 
толалар (лемниск йуллари) ва орца мия билан таламус у ртаси- 
даги йул орцали, шунингдек, учик нерв ядроларидан бош ланув- 
чи толалар орцали таламусга келувчи импулслар тери, ю з тан а 
ва цул-оёц рецепторларидан, проприорецепторлардан ахборот 
олиб келади. Бу ахборот таламуснинг 
орки вентрал ядр оси га
келади.
Бу ядронинг нейронлари оладиган ахборотини катта ярим 
шарлар пустлогининг орцадаги марказий пуштаси - сом атосен- 
сор сохасига кучиради. Ортки венрал ядрога таьм билиш р ец еп ­
торларидан цам импулслар келади. Висцерорецепторлардан ке- 
ладиган импулслар цам орки медиал вентрал ядрога киради. Бу 
адашган нерв цорин ва чаноц нервлари таъсирланганда ортки
вентрал ядрода юзага чицарилган потенциалларни гекш ириб 
аницланган (Р.А.Дуринян). Миячадан импулслар вентролатерал 
ядрога киради, у ердан катта ярим шарлар пустлорининг о л ­
динги марказий пуштасига, яъни мотор зонасига боради. Баъзи 
маълумотларга цараганда, 
таламуснинг олдинги ядроларига
вис­
церорецепторлардан ва кисман цид билув рецепторларидан хам 
импулслар келади. Импулслар таламуснинг олдинги яд ро л ар и ­
дан катта ярим шарларнинг лимбик соцасига боради.
Рецепторларнинг муайян гурухларидан импулс олувчи ней- 
ронларнинг таламус ядроларидаги жойлашиши турли усуллар 
билан текширилган.
Ж.Дюссер де-Баррсн маймунлар устида тажрибалар цилиб, 
таламус ядроларининг айрим цисмларига стрихнин эритм аси- 
ни ингичка игнада юборди ва шундан кейин гавданинг тери
юзасидаги турли кисмларда ссзувчанлик узгаришини текш ир- 
ди. Стрихнин эршмаси кайси жойга юборилишига цараб. гох.


ю з соцасида, гоц олдинги ёки кейинги оёцлар соцасида сезув- 
ч ан ли к ортишини 
(гиперэст езия
келиб чицишини) аниклади. 
С езувчанлик гавданинг айникса царама-царши томонида купроц 
бузилади. В.М аунткастл ва Э.Хеннеман таламус орки вентрал 
яд роси н и н г гурли цисмларига юпца электродлар киритиб, гав­
д ан и н г турли цисмлари таъсирланганда юзага ч щ ари лган по­
те нциалларни цайд цилишди. Гавданинг турли сох.аларидаги ре- 
цепторлардан келувчи импулслар орки вентрал ядронинг турли 
цисм ларига кириши мушук, ь^уён ва маймунлар устидаги таж- 
ри балардан курсатиб берилди. Бошнинг юз цисми ва олдинги 
оёцлар, айникса дистал цисмлари (маймунларнинг бармоцлари) 
сезувчанлигининг таламусдаги вакиллик соцаси тана ва кейин­
ги оёцлар сезувчанлигининг вакиллик сохага 
Караганда 
кенгрок. 
Б ун и н г маъноси шуки, юз ва олдинги оёкутрнинг рецепторла- 
ри дан импулс оладиган нейронлар тана ва кейинги оёцларнинг 
рецепторларидан ахборот олувчи нейронларга цараганда анча 
кугтрок. Гавда айрим цисмларининг ядродаги вакиллик сохала- 
ри цатъиян чегараланган майдонлар булмай, цисман бир-бири- 
ни цоплайди. Гавданинг тегишли цисмидаги экстрорецепторлар- 
д ан сигнал оладиган нейронлар ядронинг цайси цисмлари булса, 
висцерорецепторлардан импулс олувчи зоналар цам уша кис- 
м лари д а эканлиги юзага чикарилган потенциаллар усули билан 
курсати б берилди.
Экстерорецепторлар билан висцерорецепторлардан келувчи 
и м п улслар шу туфайли узаро таъсир этиши мумкин. Акс этган 
оррицлар цам шу билан изо^ланса керак. Бу огрицлар шундан 
и боратки , муайян ички аъзодаги паталогик жараёнда висцеро­
рецепторлардан келувчи импулслар оцими уша аъзо устидаги 
тер и ю засида сезувчанликнинг бузилишига сабаб булади.
Г авданинг турли цисмлари таъсирланаётгани цацидаги сиг- 
налларн и цабул килувчи таламик нейронлардан импулслар кат- 
та ярим шарлар пустлогидаги соматосенсор соцанинг турли цис- 
м лари га киради, бу зонада тери ва мускул-бугим рецепцияси- 
н и н г вакиллиги хам муайян фазода тацсимланган булади.
К уз тур пардасининг турли цисмларидаги рецепторларидан 
им п улс олувчи нейронларнинг фазода бир цадар чегараланган- 
лиги латерал тиззасимон танада хам кайд килипади. Кортий аъзо- 
сининг турли цисмларидаги рецепторлардан импулс олувчи ней­
рон ларн и н г фазода Худди шунингдек, бир цадар чегараланган- 
ли ги м едиал тиззасимон танада ^ам кузатилади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish