М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet60/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Оргапи зм н и н г^а р а к а т ф ункцияларига м иячани н г таъсир
курсат иш механизм ы .
Миячага таъсир этиш ва уни емириш эф-


фектларини таццослаб куриш ^амда цозирги зам он электрофи­
зиологик тадкикотларининг маълумотлари м иячанинг организ- 
мдаги а^амияти тугрисида муайян тасаввур ^о си л цилишга им- 
кон беради.
Миячани олиб ташлаш натижасида реф лектор реакциялар 
йуцолиб кетмайди, жумладан, мия узанининг тон и к рефлексла- 
ри сацланиб тураверади. Ш у билан бирга мускуллар тонуси бир 
цадар узгаради ва рефлектор царакатларнинг а никл и ги хамда 
уйгунлашганлиги бузилади.
Гавда харакагланган вацтда таъсирланувчи барча рецептор- 
лардан «цайтар алоца» каналлари орцали м арказий нерв систе- 
масига келувчи афферент импулслар миячага боради. Миячага 
проприорецепторлардан ва вестибулорецепторлардан шунинг- 
дек, курув, эшитув ва тагтил рецепторлардан импулслар келиб 
туради. Мияча шу тарифа харакат аппаратининг холати хацида 
маълумот олиб, мускуллар тонусини бевосита бошкарувчи кизил 
ядрога ва мия узанининг ретикуляр формациясига таъсир курса- 
тади. Узунчоц мия ретикуляр формациясининг муайян цисмла- 
рига микроэлектродлар киритиб, миячага таъ си р этиш тажри- 
балари миячанинг ретикуляр формацияга таъси р курсатишидан 
гувоцлик беради. Бу тажрибаларда ретикуляр ф орм ация нейрон- 
ларининг спонгал электр фаоллиги узгаргани кайд цилинган. 
Миячанинг цайси кием и таъсирланишига караб, электр фаолли- 
гининг узгариш характери ^ар хил булиши мумкин. Узунчок ми- 
янинг ретикуляр формациясига миячанинг таъсир курсатиши яна 
шундан билинадики, миячанинг олдинги булагига таъсир этил- 
са, ёзувчи мускуллардаги децеребрацион ригидлик камаяди.
Миячанинг ретикуляр формацияга курсатадиган таъсири баъ- 
зан катга ярим ш арлар пустлогининг таъсирига тескари булади. 
Масалан, кузатишларга Караганда мияча гаъсирланганда рети­
куляр формациядаги айрим нейронларнинг им пулслари сусай- 
ган, катга ярим шарлар пустлогининг мотор сохасиги электр 
билан таъсир этилганда эса уша нейронлардаги импулслар ку- 
чайган.
Мускуллар тонусига миячанинг таъсир курсатиш механиз- 
мида орка миянинг гамма-мотонейронларидаги разрядларнинг 
узгариши муайян а^амият касб этади. М ияча олдинги булаги- 
нинг баъзи цисмларига таъсир этилганда мускул ёйининг гам- 
ма-афферент толаларидан утувчи импулслар сусайиш ини, шу 
сабабли мускул тонуси рефлекс йули билан камайиш ини Р.Гра­
нит кузатган. Мияча олдинги булагининг бош ца кисмлари таъ-


сирланганда эса мускул ёйининг рецепторларидаги импулслар 
купайган, шу туфайли мускул тонуси ошган.
М ияча ядроларидан келувчи афферент импулслар проприо- 
рецептив (миотатик) рефлексларни тормозлайди. Дар бир мус­
кул цисцариши проприорецепторларга таъсир этиб янги рефлек­
сии вуж удга келтира олади. Одатда оддий рефлекс шу йул би- 
лан м ураккаб занжирли рефлексга айланмайди, чунки рефлекс- 
лар занжирини узадиган тормозловчи механизм бор. Мияча олиб 
таш ланганда кузатиладиган астазия учун характерли ходисалар 
- мускулларнинг титраши, гандираклаш ва тебраниш - тормоз- 
ланмаган проприорецептив рефлексларга борлиц булса керак.
Ш ундай цшшб,, мияча организмнинг царакат реакциялари- 
ни туррилайди, бошцача айтганда, уларни тегишлича тузатиб 
аниц цилиб цуяди. М иячанинг бу ацамияти ихтиёрий царакат- 
ларнинг ю зага чицишида айникса яццол куринади. Миячанинг 
асосий функцияси царакат актларининг илдам (
даврий
) ва се- 
кин 
(т оник)
компонентларини уйгунлаштиришдир.
М ияча ва катта ярим шарлар пустлори узаро икки томонлама 
борланганидан, шунингдек, мия узанининг ретикуляр формация 
орцали м ияча ихтиёрий царакатларга таъсир курсатади.
М ияча катта ярим шарлар пустлоридаги нейронларнинг фа- 
оллик цолатини бошцаради. Мияча пустлогининг муайян цис- 
мларига таъсир этилса, катта ярим шарлар пустлоридаги цара- 
катлантирувчи марказлари цузгалувчанлигининг узгариши шун- 
дан гувохлик беради. Г.Моруццининг маълумотларига 
К а р а г а н ­
да, м иячанинг баъзи цисмларига таъсир этиш катта ярим ш ар­
лар пустлогининг таъсирланиш эффектларини сусайтиради, бо- 
ища цисмларига таъсир этиш эса бу эффектларни осонлаштира- 
ди. М иячадан чициб таламус орцали катта ярим шарлар пустло- 
рига кирадиган импулслар бош мия катта ярим шарлар пустло- 
р и н и н г
н ей ронларига тугридан-турри таъсир курсата олади. 
М иячадан келувчи импулслар катта ярим шарлар пустлогига 
ретикуляр формация цолатини узгартириш йули билан хам таъ­
сир утказади. Ш у сабабли мия таъсирланганда ёки емирилганда 
катта яри м ш арлар пустлогадан кортикоспинал йуллар орцали 
келадиган импулслар характери узгаради. Мияча олиб таш лан­
ганда ёки ш икастланганда ихтиёрий харакатларнинг кортикал 
механизм и бу царакатлар хажмини талаб цилингаи мицдорга 
етказа олмайди. Ш унинг оцибатида атаксия ва дисметрия келиб 
чицади; царакатлар аницбулмай, кенг амплитудали, пойма-пой 
булиб колади. Нормада иштирок этмайдиган мускуллар цара-


кат актларининг юзага чицишида цатнашади. у^аракат актлари- 
нинг мияча томонидан бошцарилмаётганини курсатадиган ха- 
рактерли симптомлардан бири шуки, ихтиёрий харакатлар сует 
бошланиб, охирига яцин кучаяди.
Катга ярим шарлар пустлогининг таъсирида ю зага чикади- 
ган ^аракат актларини бошцаришда миячанинг ф илогенетик 
жи^атдан энг ёш булими - оркадаги булагининг олдинги кисми 
му^им ахамият касб этади.
О рат щ м и я ва п ус т ло ц ост идаги ядролар.
О р ал и к мия 
(diencephalon) анатомия нуцтаи назаридан мия узан и ни н г бир 
булимидир. Аммо урта мия билан узунчоц мияга карама-царш и 
улароц, оралиц мия эмбриогенез жараёнида м и ян и нг олдинги 
пуфагидан катга ярим ш арлар билан бирга ш аклланади.
Оралиц миянинг асосий тузилмалари 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish