М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet63/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Таламус пинг ассоциатив
ядролари унинг асосан олдинги цис- 
мида булиб, талам усн ин г кучи рувчи ядроларидан импулслар


олади ва уларни мия пустлорининг ассоциатив со^аларига утка- 
зади. Ассоциатив ядроларга латерал ядролар, медиодорсал ва 
ёстицсимон (риМпаг) ядролар киради. Таламуснинг ассо ц и а­
тив ядролари, шунингдек, (янада купроц) катта ярим ш арлар 
пустлогидаги ассоциатив со^алар филогинез жараёнида катга- 
лашиб боради. Одам таламусидаги ассоциатив ядролар ай ницса 
яхши ривожланган.
Таламуснинг латерал ядролари импулсларни катта ярим ш а р ­
лар пустлогининг тепа со^асига утказади. Ёстицсимон яд рон ин г 
латерал цисми энса булагидаги курув ассоциатив зо н а с и г а , 
pulvinar-нинг медиал цисми эса катта ярим шарлар пустлогининг 
чакка булагидаги эшитув ассоциатив зонасига импулс утказади.
М едиодорсал ядро катта ярим шарлар пешона булагин и нг 
пустлорига, лимбик системага, шунингдек, гипоталамусга борли^.
Ярим шарлар пустлогининг ассоциатив зоналири билан т а ­
ламус ядролари уртасида, шунингдек, катта ярим шарлар п устл о ­
рининг сенсор зоналари билан кучирувчи ядролар уртасида цай- 
тар алоцалар бор, мия пустлорига утказиладиган ва ундан о л и - 
надиган импулслар шу кайтар алоцалар орцали дойра б у й л аб
узаро таъсир этиши мумкин.
Т алам уснинг носпециф ик ядр ола ри.
Таламуснинг н осп ец и- 
фик ядроларига баъзи физиологлар ретикуляр формациянинг ди- 
энцефалик цисми деб царашади. Аммо таламуснинг н о сп ец и ­
фик ядролари морфологик структураси ва функциясига кура м ия 
узанининг ретикуляр формациясидан фарк цилади. Г .Ж асп ер
электрофизиологик эксперименгларга асосланиб тал ам усн и н г 
носпецифик системаси ярим ш арлар пустлогининг тез ва ^и сц а 
муддатли фаоллашишида цатнашади, деган хулосага кедди. М и я 
узанининг ретикуляр формацияси эса суст ва узоц ф аоллаш иш - 
ни вужудга келтиради.
У рта миянинг ретикуляр формацияси бутун мия п устло ри ­
нинг тонусини сацлаб туради, м ия пустлогининг цайси стр у к ту - 
ралари аниц рефлектор реакцияларнинг юзага чицишида цатнаш - 
са, фацат шу структураларни талам уснинг носпецифик я д р о л а ­
ри фаоллаштиради. Ж умладан, таламуснинг носпецифик я д р о ­
лари тийрак организм диктат эътибор жараёнларини т а ш к и л
этишда цатнашади.
Ретикуляр формация орцали мия пустлорига кирадиган э ф ­
ферент импулслар одамда муайян сезгиларни вужудга к е л ти р - 
майди, аммо улар специфик сенсор йуллар орцали келувчи и м п ул- 
сларга жавобан мия пустлогининг реакцияларини кучайтиради.


Таламуснинг носпециф ик ядролари билан кучирувчи ва ас- 
социатив ядролар уртасида, шунингдек, таламус билан пустлоц 
остидаги тузилмалар уртасида узаро кенг алоцалар бор. Тала­
муснинг носпецифик ядроларидан фацат иккитаси - олдинги 
вентрал ядро билан ретикуляр ядро бевосита катта ярим шарлар 
пустлорининг турли цисмларига тола беради.
С езгиларнинг ш а клла н и ш и д а т алам уснинг иш т ироки.
Та­
ламус сезгиларнинг келиб чицишида катнашади, чунки у турли 
рецепторлар таъсирланганда келиб чицувчи импулсларни катта 
ярим шарлар пустлорига утказишдан ташкари, огинган ахборот 
таламус ядроларида цайта ишланади, шунинг натижасида сез- 
гилар характери узгаради.
Купгина тадцицотчилар (Г.Гед ва бошцалар)нинг фикрича, 
таламус орриц сезувчанликнинг олий марказидир. Бу фикр цуй- 
идаги далилларга асосланади. Одамдаги нейрохирургия опера- 
циярида бош мия катта ярим шарлар пустлорининг турли цис- 
мларига бевосита таъси р этилса, орриц хисси жуда камдан-кам 
пайдо булади. Таъсир этувчи электродлар таламусга цуйилган- 
да эса, руй-рост оррик реакциялари ва ноцуш сезгилар руй бера­
ди Ш унга кура талам уснинг баъзи бир касалликларида азобли 
орриц сезгилари пайдо булишини невропатолог-клиницистлар 
цадимдаёц пайцашган. Салгина таъсир-терига тегиш, игнани сан­
гина босиш, товуш ёки ёрурлик таъсири бундай беморларда энг 
OFHp орриц тутишига сабаб булади. Баъзан эса таламус зарар- 
ланганда орриц сезгиларини идрок этиш бузилади, аналгезия 
цолати руй беради, бунда орритувчи таъсирлар орриц сезгила­
рини юзага чицармайди. Ницоят организмнинг одатда оррик 
цисси билан давом этадиган типик реакцияларини цайвонлар 
устидаги тажрибада катта ярим шарлар пустлогини олиб таш- 
лагандан кейин (талам ик цайвонларда) юзага чицариш мумкин.
Мия узанининг ретикуляр формацияси орриц реакциялари- 
нинг келиб чицишида муцим ацамият касб этиши сунгги вацт- 
даги тадцицотларда аницланди. Баъзи наркотик моддалар, маса- 
лан„ барбитуратларни киритиш йули билан ретикуляр формация 
ишдан чицарилганда ва шу тарифа бош мия ярим шарлар пустло­
рига ретикуляр ф орм ациянинг кутарилувчи, фаоллаштирувчи 
таъсири тухтатиб цуйилганда оррик реакциялари сусаяди.
Аммо келтирилган фактларнинг цаммаси оррик; сезгилари- 
нинг шаклланишида катта ярим шарлар пустлорининг иштирок 
ли ш и ни тула инкор этолмайди. Мия пустлорининг ахамияти шу 
билан исбот этиладики, орритувчи таъсирларда сенсор соцалар-


да юзага чикарилган потенциаллар цайд цилинади, бинобарин 
орриц рецепторларидан мия пустлогига имп}’лслар етиб боради. 
Оррик сезгилари ишонтириш йули билан сусайтирилиши м ум - 
кин (турруцни орриксизлантиришда щ у фактдан фойдаланила- 
ди). Мия пустлориниг сенсор зон алари зарарланганда орритув- 
чи таъсир берилган жойни аниц б или б булмайди.
О цим т ир ядро ф ункциялари. О цимт ир ядро ?ки палидум
(globus pallidusj оралик; мияга тацалиб туради ва катта ярим ш ар- 
лардаги ясмицсимон ядро (nucleus lentiformis) таркибига ки р а- 
ди, ички капсуласи билан талам усдан ажралиб туради.
Паллидум - ^аракатлантирувчи ядродир. У таъсирланганда 
асосан царама-царши томондаги буйин, цул-оёц ва бутун т а н а
мускуллари цисцариши мумкин.
Оцимтир ядро таламусдан келадиган ва таламо-паллидар р е ф ­
лектор ёйини туташтирадиган тол алар орцали афферент и м п ул- 
слар олиб туради.
Оцимтир ядро урта мия ва кей и н ги мия марказларига эф ­
фектор толалар орцали борлангани учун шу марказларнинг и ш и - 
ни бошцаради ва уйрунлаштиради. Пастроцдаги ядроларни, а с о ­
сан урта миянинг цизил ядросини тормозлаш оцимтир яд рон ин г 
функцияларидан биридир. Ш у сабабли одатда оцимтир ядро за- 
раланганда скелет мускулларининг тонуси ошиб кетади (
г и п е р ­
тонус
), чунки цизил ядро оцим тир ядронинг тормозловчи т а ъ - 
сиридан цутилади.
К атта ярим шарлар пустлоридаги мотор зонанинг т аь си р л а- 
нишига жавобан скелет м ускулларининг цисцариши оц и м ти р 
ядрога электр токи билан таъ си р этилганда тормозланади. Бу 
эффектлар ^ам урта миядаги оцим тир ядро билан цизил я д р о ­
нинг узаро борланганлигидан кели б чикади. Т аламус-гипотала- 
мус-паллидум системаси юксак дараж адаги хайвонларда ш а р т- 
сиз мураккаб рефлекслар - ^и м ояланиш , тусмоллаш, овцатла- 
ниш, жинсий рефлексларнинг ю зага чицишида цатнашади. Бу 
рефлексларнинг ^амма 
полидар ^а й во нд а
булиб, ёйлари о д ам д а 
хам оцимтир ядро орцали утади.
Оцимтир ядроси зарарланган беморларда мураккаб р е ф л е к ­
тор актларидан купчилиги ю зага чикмайди; масалан,, у л а р д а
тусатдан кучли товуш ёки ёрурлик таъсирига жавобан х и м о ял а- 
ниш реакциялари руй бермайди.
J^ap цандай мураккаб харакатга йулдош буладиган ёр д ам ч и
х;аракатларнинг рефлектор ёйлари палидар тизим оркали у тад и . 
Одам бирор ^аракатни баж арганда шу ^аракатни юзага чик;а- 
рувчи мускуллардан ташцари, б и рор буиимни ушлаб ту рад и ган


ёки бошца буримларни ^аракатга келтирадиган бир канча мус- 
кулларни ^ам таранглайди, шунга кура асосий харакат мукам- 
малроц ва бир тек и с були б чицади. М асалан, одам юрганда 
цулларнинг цимирлаш и ва гавда вазияти узгарганда бир цанча 
ёрдамчи харакатлар беухш ов, бир хил булиб цолади; ^аракгт 
актларига ёрдамчи царакатлар цушилмайди (гипокинез). Шу 
сабабли палидар б ем орлар турци узгармай, ю зи цимирламай 
туради (ницобсимон ю з), бу беморларни биринчи царашдаёц шу 
симптомдан таниб олинади.
Таргил т ана ф ун к ц и я л а р и .
Охирги миянинг пустлоц ости- 
даги марказларидан таррил тана 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish