М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet65/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

(анэнцефаллар
)да цулц-атвор чуцур узгаради. 
Анэнцефаллар одатда атиги бир неча кун яшайди. Лекин 191 Зйил- 
да бир анэнцефал боланинг 3 йил-у 9 ой яшагани аницланади. 
Шу бола жасади ёриб курилганда катта ярим шарлар пустлоги 
урнида иккита юпца деворли пуфак топилган; марказий нерв ти- 
зимининг пастки булимларида утказувчи перамидал йуллар 
булмаган; курув думбоцлари чала тарацций этган; мияча, турт 
тепалик ва оралиц мия узгармаган. Анэнцефал бола цаётининг 
биринчи йилида тинмай ухлаган. Онаси эмизганда ёки огзига 
суррич солганда туири суриш харакатларини бажарган. Товуш ёки 
ёрурликка жавобан хеч цандай онгли реакция курсатмаган, аммо 
баъзи рефлектор харакатлар цайд килинган: масалан,, кузга рав- 
шан ёруялик туширилганда крвоклари юмилган.
Дайвонларнинг цар хил турларида бош мия катта ярим ш ар­
лари ёки уларнинг пустлорини олиб таш лаш натижалари шун- 
дан гувоцлик берадики, марказий нерв системасининг олий 
булимлари филогенетик тарацциёт ж араёнида тобора купроц 
ацамият касб этиб боради. Катта ярим ш арлар пустлоги бош ка 
нерв тузилмаларидан анча устун булиб, тобора катта ацамиятга 
эга булади. Бош мия катта ярим шарларини ёки уларнинг пустло­
рини олиб ташлашдан кейин тубан дараж адаги цайвонларга нис- 
батан юксак даражадаги цайвонларда кескин ва чуцур узгариш ­
лар руй бериши шуни курсагади. Бунинг сабаби шуки, мурак- 
каб нерв функциялари марказий нерв системасининг кечроц 
ривожланадиган олий булими - кагта ярим шарлар пустлогига 
кучиб утган яъни 
функциялар корт икализацияси
руй берган.
Мураккаброц нерв функциялари марказий нерв системаси­
нинг тарихан ёш рок булимларига кучиб утганлиги шу система 
таракциётининг энг муцим ва характерли фактларидан биридир.


Масалан, балицлар ёки сувда ^амда цуруцда яшовчилар мияси- 
нинг катта ярим ш арлари олиб ташлангач курув сезгилари деяр- 
ли узгармайди, итларда эса катта ярим шарлар пустлорининг узи 
олиб таш лангандаёц мураккаб курув сезгилари бутунлай йуко- 
лади. Сунгра баца ёки тошбаца катта ярим шарлари олиб тац,- 
лангач шартли рефлекслар ^осил булиши мумкин, бу ^айвон- 
ларда шартли рефлексларни орапиц мия ва урта мия юзага чика- 
ра олади; итлар ярим ш арлар пустлорининг узи олиб ташлан- 
ганда эса индивидуал э^аёт даврида касб этилган эскитдан бор 
^амма шартли реф лекслар йуцолади, янги шартли рефлекслар 
вужудга кела олмайди.
Одамнинг катта ярим шарлар пустлори шикастланганда, ай- 
ницса катта узгариш лар руй беради. Одамнинг гавдасини тикка 
тутиши ва мецнат фаолияти билан богланган мураккаб ^аракат- 
ларни юзага чицариши учун нерв жараёнларининг бош мия кат­
та ярим шарлар пустлогига борлиц булган роят мукаммал коор- 
динацияси талаб цилинади. Таракдиёт 
ж араёнида катта ярим
шарлар пуст логи
царакат сферасини - кундаланг-таррил мус- 
кулларни, ш унингдек, вегетатив жараёнларни назорат 
щилади-
ган
булиб цолади.
К ат т а я р и м ш а р л а р пуст логининг %ужайра ст рукт ура-
си (цит оархи т ект он ика).
Катта ярим шарлар пустлорининг 
структура элементлари нерв ^ужайралари ва улардан чицкан 
усицлар - аксонлар ва дендритлар ^амда нейроглия ^ужайрала- 
ридан иборат.
Катта ярим ш арларнинг бутун юзаси пустлоц билан цоплан- 
ган; пустлоцнинг цалинлиги 1,5 
мм
дан 3 
мм
гача булади. Вояга 
етган одамда иккала ярим шар пустлорининг умумий юзаси 1450 
дан 1700 см
2
гача. К атта ярим шарлар пустлоридан 12 миллиар- 
дцан 18 миллиардгача нейрон бор.
Катта ярим ш арлар пустлорининг тузилиш хусусияти шуки, 
нерв ^уж айралари устма-уст бир неча цават булиб ётади. Бу 
цаватлар цуйидаги хусусиятлари билан фарц цилади.
Молекуляр цават деган 
I цават
нерв хужайралари кам булиб, 
асосан нерв толаларининг чигалидан таркиб топган. 
'
II цават
микроскопик препаратларда юмалок, учбурчак ва 
куп бурчак доналар шаклидаги майда (диаметри 4-8 
мк)
хужай- 
ралар цалин жойлаш ганидан ташци донадор цават деб аталади.
III цават
дастлабки икки цаватга нисбатан цалинрок булиб, 
унда катта- кичик пирамидал ^у^кайралар бор.


IV цават
ички донадор ^ават деб аталади. Иккинчи к;ават 
каби, бу цават хам майда хужайралардан тузилган . Вояга етган 
организм катта ярим шарлар пустлорининг баъзи цисмларида бу 
Хават булмаслиги мумкин; масалан,, ярим ш арлар пустлорининг 
мотор со^асида бу цават йух-
Vцават
Бецнинг катта пирамидал хужайраларидан иборат. Бу 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish