М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet70/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Гипоксия.
Нафас олишнинг тухташ и ёки соф азотни н а ф а с ­
га олиш сабабли келиб чи^адиган гипоксияда ^ам электроэнц е­
фалограмма характерли равишда узгаради. Гипоксиянинг д аст- 
лабки даврида алфа-ритм урнига секундига 15-40 тебран и ш лар 
частотасига эга булган бета-ритм пайдо булади. Бета-ритм сунгра 
делта-гулцинлар билан алмашади. Одамда делта-тулцинлари- 
нинг пайдо булиши эс-^уш нинг йу^олиш и билан бир вац тга 
7
урри келади. Гипоксия давом этаверса, ярим шарлар п устлори ­
даги электр фаоллигининг ^айд кил и ниши тухтаб цолади. Бор- 
ди-ю шу пайт яна кисларод берилса, электроэнцефалограмма 
тескари тартибда узгаради.
Тут цаноц т ут иш и.
Тиригш ирувчи модцаларнинг та ъ с и р
этиши ёки ярим шарлар пустлогида ёхуд пустлоц остидаги ту- 
зилмаларда патологик учо^, м асалан , ямо^, усм а ва ш у н га 
ухшашлар мавжудлиги сабабли тутцаноц (эпилепсия) ту тган д а 
электроэнцефалограмма типик равиш да узгаради. Бунда элект- 
роэнцефалограмманинг характерли узгаришлари ш ундан ибо-


ратки, озгина ва^т давом этадиган юксак амплитудали чуц^и ва 
ундан кейин кичик амплитудали ва узо^ давом этадиган суст 
т у л ^ и н д а н
иборат ком плекслар пайдо булади. Ю ксак амплиту­
дали якка тебраниш ларда тут^анок чу^килари камрок кузатила- 
ди. Тутцано^ чукдилари купинча скелет мускулларининг тири- 
шуви билан давом этади.
Кат т а ярим ш а р л а р пуст логининг сенсор со^алари.
Кат- 
та ярим шарлар п устлогига организнинг барча рецепторлари- 
дан афферент импулслар келиб туради. Бу импулсларнинг ярим 
шарлар пустлорига бевосита узатадиган таламус ядролари ва унга 
такалиб турган тузилм алардир (^идлов рецепторларидан келув- 
чи импулслар бундан мустасно). Афферент йулларнинг учинчи 
нейронлари шу ядроларда ётади. Ярим шарлар пустлогининг 
асосан афферент им пулслар келадиган кисмларини И.П.Павлов 
анализаторларнинг марказий булимлари деб атади. Купгина 
ана-
лизаторларнинг
м асалан, тери, бугим-мускул (кинестетик) вис- 
церал анализаторларнинг марказий булимлари, бош^ача айтган- 
да 
мия пустлогидаги вакиллиги
фазода бир-бирига мос келади 
ва кисман бир-бирини цоплайди. Анализаторларнинг марказий 
булимлари ж ойлаш ган пустло^ сохаларини катта ярим шарлар 
пустлогининг сенсор
со^аляри 
деб
аташ раем булган. Бу со^а- 
лар периферик рецептор майдонларнинг ярим ш арлар пустло- 
гидаги проекциясидан иборат.
С омат ик ва ви с ц е р а л сезувчанликнинг я р и м шарлардаги
вакиллиги.
^ а р бир ярим шарда 
соматик
(тери ва бугим-мус- 
кул) ва 
весцерал
сезувчан лик вакиллигининг икки со^аси бор, 
бу сохалар шартли рави ш да ярим шарлар пустлогининг I ва II 
соматосенсор со^алари деб аталади. Ярим ш арлар пуслорининг 
биринчи сом ат осенсор
со^аси ор^адаги м арказий пуштада 
булиб, иккинчи c o la r a Караганда кагтароц. Гавданинг ^арама- 
царши томонидаги тери (тагтил ва температура), бугим-мускул 
ва висцерал рецепторлар оладиган ахборотни етказиб берувчи 
таламуснинг оркадаги вентрал ядросидан афферент импулслар 
биринчи соматосенсор c o la r a киради.
Одам гавдаси турли цисмларининг проекцияларида шу соха- 
да ^андай ж ойлаш ганлиги курсатилган. K
j j i
панжаси рецептор- 
лари, овоз аппарата ва ю знинг мия пустлогидаги вакиллиги кат- 
таро^ майдонни, тана, сон ва болдирнинг вакиллиги эса кичик- 
ро^ майдонни эгаллаш и 37-расмдан куриниб турибди.
Мия пустлогидаги проекция майдонни бирор рецептор май- 
дондан таъсирларини цабул ^илишда ^атнашувчи пустлок; нерв


цужайраларининг сонига борлиц. П устлоцда нерв ^ужайралари 
цанча куп булса, периферик таъсирлар анализи ушанча купрок 
фарцланади. Весцирал афферент систем алар (цазм йули, чица- 
риш аппарати, юрак томирлар системаси) рецепторларининг мия 
пустлоридаги проекциялари гавданинг тегишли кисмларидаги 
тери рецепторларининг вакиллиги со^асида жойлашган.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish