ядрони
ва тарк;(щ элем ент ларни
ажратиш керак, деб хулоса чи^арган
эди. Кенг со^ада ж ойлаш ган ва анализатор ядросидаги каби
рецепторлардан импулслар оладиган нерв х.ужайраларини И.П
.Павлов тар^о^ элем ен тлар, деб атаган эди. А нализатор ядро-
си емирилганда ф ункциялар тарпон; элементлар борлиги туфай-
ли компенсацияланади. Анализаторларнинг мия пустлогидаги
учларида нерв ^уж айралари сенсор со^аларда купрок; туплан-
гани учун булса керак, одамда функциялар компенсацияси ^ам
камро^ булади.
37-расм. Ор^а марказий пуштадаги сезги функцияларининг вакиллиги.
Кат т и ярим шарлар пуст логининг ассоциат ив соцапари.
Юзага чщ арилган потенциалларни цайд цилиш шуни курсатди-
ки, афферент импулслар таламус ядроларидан сенсор со^алар-
гагина эмас, балки шу билан бир ва^тда ёндош со^аларга >^ам
киради. Катта ярим шарлар пустлонининг шу со^алари
ассоциа
тив соуалар
деб аталади (улар ю кор и да куздан кечирилган бир-
ламчи сенсор со^алардан фарк ^илиниб,
иккиламчи сенсор со-
у;алар
деб ^ам аталади).
Ассоциатив соцалар сенсор со^аларнинг чеккаси буйлаб жой-
лашади ва улардан ^амма томонга 1-5 см чамасида ёйилади.
А ссоциатив со^алардаги цужайраларнинг мухим хусусияти
шуки, улар гурли рецепторларнинг периферик таъсирларига
реакция курсата олади. Масалан, муш укнинг иккиламчи эши-
тув со^асида ш ундай цисмлар топилганки, уларда товуш таъсир
этгандагина эмас, ёруглик таъсир этганда ёки терига электр токи
таъсир этганда ^ам юзага чицарилган потенциаллар пайдо була-
ди. Х^ар хил рецептор системаридан импулс олиб келувчи эффе
рент йуллар иккиламчи сенсор со^аларнинг п у стл о ^аги цужай-
раларида конвергенцияланиш и шундан гуво^лик беради.
А ссоциатив со^аларни олиб ташлаш натижасида сезувчан-
ликнинг шу тури йуцолмайди, лекин айни вацтда купинча таъ-
сирнинг а^амиятини турри бахолаш цобилияти бузилади. Маса
лан, одамда иккиламчи курув со^аси цисобланадиган 18 ва 19-
майдонлар (Бродм ан буйича) емирилганда бемор ^еч цачон кур
булиб цолмайди, аммо курган нарсасини бахолаш цобилияти-
дан мацрум булиб цолади. Ш у жумладан, бемор уциётганда
сузларнинг маъносига тушунмайди.
Ярим ш арлар пустлогининг чакка со^асидаги иккиламчи
эшитув со^аси емирилса, бемор купинча эшитган сузларининг
маъносини туш унмайдиган булиб цолади.
Бу ф актларнинг ^аммаси шуни курсатадики, катта ярим шар
лар пустлорида таъсирларни анадиз ва синтез цилиш жараёнла-
рида ассоциатив со^алар муцим ахамият касб этади. Эволюци-
он тарацциёт ж араёнида катта
ярим
ш арлар пустлоридаги ассо
циатив со^аларнинг эгаллаган майдони тобора ортиб борганли-
ги ва одамда энг катта миццорга етганлиги ^ам шундан гувох-
лик беради.
О дамда ассоциатив со^аларнинг сенсор со^алардан фарц
цилад^ган му^им хусусияти шуки, улар емирилганда муайян
функциялар фацат цисца вакг бузилади. Ярим шарлар пустлоги-
нинг цолган цисмлари кейинчалик емирилган ассоциатив со^а-
лар ф ункциясини уз зиммасига олади ва шикастланиш копмен-
сацияланади.
К а т т а я р и м ш а р л а р п у с т л о г и н и н г м о т о р со уа лари .
Ю корида курсатилганидек, катта ярим ш арлар пустлорида мар-
казий нерв системасининг пастроадаги булимларига - пустлок
остидаги ядроларг^, мия узанига, орца мияга аксони борадиган
нерв ^уж айралари мавжуд. Бу нейронларнинг купчилик цисми
олдинги марказий пуштада, Роланд эгатидан олдинда туплан-
38-расм. Олдинги марказий пуштада жойлашган харакат функция-
ларининг вакиллиги. (У.Пенфилд буйича, 1956)
ган. Бу со^а
Do'stlaringiz bilan baham: |