М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Кузнинг пирпираши
дам димоя рефлекси булиб, кузнинг шох 
пардаси билан конюнктиваси таъсирланганда келиб чицади, бу 
пардалар учли нервнинг афферент толаларидан иннервацияла- 
нади. Улардан келувчи импулслар узунчоц мияда ю з нервининг 
даракатлантирувчи ядросига утади (юз н ервин и нг толалари 
кузнинг айлана мускулини иннервациялайди), н ати ж ад а куз 
цовоцлари юмилади.
Ю корида санаб утилган барча рефлектор актлардан ташца- 
ри, узунчоц мия теварак-атрофдаги оламда йул топ и ш (ориенти- 
ровка)га ва мускуллар тонусини бошцаришга имкон берадиган 
рефлектор механизмларда цатнашади. Тегишли рефлексларни 
юзага чицарадиган афферент импулслари V-ХП церебрал нервлар 
(жумладан, вестибуляр нервлар) орцали, ш унингдек юз, буйин, 
цул-оёц ва тана мускулларининг рецепторларидан импулс утка- 
зувчи спинал нервлар (орца мия нервлари) орцали келади.
Шу тарифа узунчоц мияси билан Варолий куприги бутун цол- 
ган булбар дайвон тацщи таъсирларга жавобан сп и нал дайвон- 
дан мураккаброц реакцияларни юзага чицара олади. Бу дайвон- 
ларда барча асосий даётий функциялар мукаммалроц марказ би­
лан бирлашган ва купроц координацияланган.
У р т а м ия.
Урта мияда турт тепалик ядролари (улар Силвий 
сув йулининг устида цопцоц-tectum содасида жойлаш ади), цизил 
ядро (nucleus ruber), кузни даракатлантирувчи ва галтак нервлар- 
нинг ядролари (улар Силвий сув йулининг остида, урта м иянинг 
марказий цисмида) ва цора субстанция- substantia nigra (урта 
мия асосида) бор. Таламусга, катта ярим ш арларга ва миячага 
импулс олиб борадиган барча кутарилувчи йуллар ва узунчоц 
мия билан орца мияга импулс етказиб берадиган туш увчи йуллар 
урта мия орцали утади. Узунчоц миядаги каби, урта мияда дам 
ретикуляр формация нейронлари бор.
Урта м и я ядроларининг ф ункциялари.
Урта мия ядролари 
бир цанча мудим рефлектор функцияларни бажаради.
Турт тепаликнинг орца думбоцлари бирламчи эш ит ув м ар -
казлари
булиб, товуш келаётган томонни чамалаб билиш реф -


lemniscus mcdialis
lemniscus lalerali.
substamia niera
tr. corticospinalis 
anterior
Ir. corticospinalis 
lateralis
tr. corticonuctearis
ir. corlicopontm us frontalis
32-расм. У рта мия (турт тепалик со^асидан кесилган).
лекслари ни н г юзага чи^ишида: ^айвонларнинг ^улогани динг 
^илиш ида, боши ва гавдасини янги товуш келаётган томонга бу- 
ри ш и да цатнашади.
У рта мияси бутун долган ^айвондаги чамалаш рефлексида 
харакат реакциялари билан бир ^аторда баъзи вегетатив реф- 
лекслар ^ам кузатилади; ю рак фаолиятини ритмининт узгари- 
ши, артериал босимнинг $гзгариши ва ^оказолар шу жумладан- 
дир.
Т у р т тепалик ядролари «со^чилик» рефлексининг юзага чи- 
^иш и да ^атнашади. Бу рефлекснинг организм учун ахамияти 
шуки, у организмни тз'сатдан янги таъсиотга реакция к)фсатишга 
таёрлай ди . Бу мураккаб рефлекснинг му^им компонента шуки, 
м ускул тонуси ^айта так;симланади. Бу эса букувчи мускуллар 
тон уси ошиб, ^айвоннинг ^очиб кетишига ёки хужум цилишига


ёрдам беради. Тург тепалик соцаси зарарланган киши бехос таъ - 
сирга жавобан тез реакция курсата олмайди.
Kjopa субстанция (substantia nigra) о в цат ютиш ва чайнаш реф - 
лекслари каби мураккаб актларнинг координацияланишига бе- 
восита дацлдор. Кора субстанцияга электр токи билан таъ си р
этилганда овцат ютиш царакатлари юзага чициб, нафас олиш те- 
гишлича узгаради. Крра субстанция пластик тонусни бошцаришда 
цатнашади ва цул бармокларининг жуда аниц бажариладиган м ай- 
да царакатларини юзага чицаришда ва бинобарин, тонуснинг но- 
зик бошцарилишда ацамият касб этади, деган курсатмалар хам бор.
Бошка хайвонларга нисбатан одамда цора субстанция куп рок 
ривожланганлигини, афтидан, шу билан тушунтирса булар. У рта 
миянинг шу цисми (цора субстанция) зарарланганда м ускуллар 
тонуси ошиб кетади, яъни гипертонус руй беради. Аммо, бу ги- 
пергонусни фацат цора субстанциянинг ахамияти билан и зох- 
лаб булмайди, чунки у ш икастланган тавдирда мускуллар то- 
нусининг бошцарилишига бевосита дахлдор булган цизил яд ро
варетикуляр формация 
билан алоцаси узилади.
У р та м ияси бутун 
турган 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish