М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

утказиш-
иж ро эт иш
вазифасини бажаради.
О рца миянинг олдинги ва ён устунлари оркали утувчи 
кор-
т икоспинал
ёки 
пирамидал йуллар
орцали орка мияга катта ярим 
ш арлар пустлоридаги йирик пирамидал хужайраларнинг бевс- 
сита узи дан импулслар келиб туради. Пирамидал йулларнин/ 
толал ари оралиц ва мотор нейронларда синапслар цосил цилади 
(фацат одам билан маймунларда пирамидал нейронлар мотоней- 
рон лар га бевосита богланган). Кортикоспинал йуллар таркиби- 
д а б и р миллионга яцин нерв толаси бор, улардан 3% га яцини 
йурон (диаметри 16 
мк),
А б типга кирувчи толалар булиб, цузра- 
лиш ни катта (120-140 
м/сек
гача)тезлик билан утказади. Бу то­
лалар катта ярим шарлар пустлоридаги йирик пирамидал цужай- 
рал ар н и н г усицларидир. Д олган толалар диаметри 4 
мк
га якиб 
булиб, цузгалиш ни камроц тезлик билан утказади. Бу толалар- 
дан талайгинаси импулсларни вегетатив нерв системасининг 
си п и н ал нейронларига етказиб беради.
Ё н устунчаларнинг кортикоспинал йуллари узунчоц миянинг 
п астд аги учдан бир цисми рупарасида кесишади. Олдинги ус- 
ту н л ар н и н г кортикоспинал йуллари (турри пирамидал йуллар 
деб атал ад и ) узунчоц мияда кесишмайди; улар цайси сегментда 
ту гаса у ш а сегмент яцинида карама-царши томонга утади. К ор­
ти косп и н ал йуллар шу тарифа кесишгани учун бир ярим шар- 
н ин г м о то р марказлари зарарланганда гавданинг царама-царши 
то м о н и д аги мускуллар фалаж булади.
П ирам идал нейронлар ёки кортикоспинал йулнинг уша ней- 
ронлардан бошланувчи нерв толалари шикастлангандан бир неча 
вацт утгач баъзи 
потологик реф лекслар
келиб чицади. Пирами­
дал й уллар зарарланишининг типик симптоми шундан иборатки, 
сохт аланган Бабиниский рефлексы (оёц кафти терисинингреф­
лексы)
ю зага чицади. Бу рефлекс шундан иборатки, оёц кафти- 
нинг терисига штрих билан таъсир этилса, бош бармок ёзилиб, 
цолган бармоцлар елпигич шаклида ёйилиб кетади; янги турил- 
ган болаларда пирамидал йуллар ^али ривожланиб улгурмагани 
учун уларда хам шундай рефлекс юзага чикади. Волга етган со- 
р л о м
киш иларнинг оёц кафт терисига штрих билан таъсир этиш 
бармоцларнинг рефлекс йули билан букилишига сабаб булади.
К ортикоспинал йулнинг толаларидан цосил булган синапс- 
ларда цузралувчи, шунингдек тормозловчи посгсинаптик потен- 
ц и ал лар вужудга келиши натижасида мотонейронлар 
к узрали - 
ши ёки тормозланиши мумкин.


Пирамидал ^ужайраларнинг кортикосгшнал йуллари ^ о с и л
цилувчи аксонларидан коллатераллар чикади, бу коллатераллар 
таррил тана, гипоталамус ядроларидан, цизил ядрода, м и яч ад а, 
мия узанининг ретикуляр формациясида тугайди. Ю цорида са- 
наб утилган барча ядролардан импулслар 
экст ракорт икоспи-
нал
ёки 
экстрапирамидал йуллар
деган тушувчи йуллар орц али
орца миянинг киритма нейронларига келади.Бу тушувчи й уллар- 
дан энг асосийлари 
ретикуло-спинал, рубро-спинал, т ект о-спи-
нал
ва 
вестибуло-спинал трактлардир.
Рубро-спинал тракт (М о- 
наков тутами) оркали миячадан, турттепаликдан ва пустлоц ости 
марказларидан 
орща
мияга импулслар келади. Ш у йулдан у тув- 
чи импулслар ^аракатлар координациясида ва мускуллар то н у - 
сининг боцщарилишида ацам иятли. В естибуло-спинал т р а к т
узунчоц миядаги вестибуляр ядролардан орца миянинг олди н ги
шох цужайраларига боради. А на шу йулдан келувчи и м п у лсл ар 
гавда вазиятининг тоник рефлексларини юзага чицаради. Р ети ­
куло-спинал йуллар ретикуляр формациянинг ф аоллаш гирувчи 
ва тормозловчи таъсирларини орца мия нейронларига утказади. 
Улар мотор нейронларга ^ам , оралиц нейронларга цам та ъ с и р
курсатади. Юцорида айтилган барча тушувчи узун йуллар (орка 
миянинг о к моддасида)дан тацщ ари, юцорирокдаги сегм ен тла- 
рини пастроцдаги сегментларга борловчи калта йуллар ^ ам бор.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish