М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

гипер­
рефлексия
кузатилади, яъни рефлектор фаолият кескин даража- 
да кучайиб цолади. М асалан, орца мияси шикастланган кишида 
оммавий рефлекслар деган рефлекслар цайд цилинган: бир оёц 
панжасига таъсир этилганда киши иккала оёрини тортиб олган, 
унда терлаш, сийдик чицариш ва дефекация рефлекслари юзага 
чиккан. Орца мия циркуиб цуйилгач бош миядан тормозловчи таъ- 
сирлар келмай цолиши, жумладан ретикуляр формациядан орца 
мияни тормозловчи импулсар келмай цуйиши окибатида гипер­
рефлексия келиб чикади. Тормозловчи таъсирларнинг келмай 
цолишига алокадор эффектлар спинал шок цодисалари секин- 
аста йуколгандан кейингина юзага чициши мумкин.
Орца м и я р е ф л е к с л а р и (спинал реф лекслар).
Терининг ор- 
ритилишига, М асалан, игна санчилишига жавобан руй берувчи 
букиш реф лекслари (ф лексор рефлекслар)
орца мия кундалан- 
гига тула цирциб цуйилгач бошца рефлекслардан эртарок тик- 
ланади. Букиш реф лекси тула тикланганда оёкнибукувчи мус- 
куллар цисцариши билан бир вактда реципрок (пайваста) тор- 
мозланиш натижасида ёзувчи мускуллар бушашади. Айни вацт- 
да царама-карши 
контралатерал -
оёцни ёзувчи мускуллар кис- 
цариб, букувчи м ускуллар бушашади. Терининг турли цисмла- 
рига таъсир этиб, букиш рефлексини юзага чицариш мумкин. 
Айни вактда ж авоб реакциясининг характери ^ар хил булиши, 
яъни унда турли м ускул гуру^лари цатнашиши мумкин. Бир реф­
лектор актнинг таъсир жойига боглик булган хусусиятлари реф- 
лекснинг 
м ащ ллий белгилари
деб аталади.
Спинал хайвонда оёц панжаларининг кафт ёстикчалари сал- 
пал босилганда 
ёзиш реф лексини
, тананинг ён юзасига таъсир 
этилганда 
цашиш реф лексини,
шунингдек мускул пайига урил- 
ганда шу мускулнинг чузилишига жавобан бир цанча 
миота-
т икреф лексларни
хам кузатиш мумкин. Айрим ^олларда кучли


таъсирга жавобан алмашиниш (отдача) феномени келиб чици- 
ши туфайли (кучли таъсир букиш рефлексини юзага чицаради) 
оёцнинг ритмик царакатлари вужудга келади. Спинал итнинг та- 
наси осиб цуйилганда оёцларидан бирининг панжаси босилса, 
турттала оёцни босиб цадамлаш типидаги рефлектор ^аракатлар 
келиб ч и кади (
Филиппсон рефлексы).
Ички органларнинг баъзи 
рефлекслари: сийдик чикариш дефекация, томир царакатланти- 
риш рефлексларини ^ам орца мия марказлари юзага чикаради.
Орца мия юцорироцдан цирциб цуйилиб, марказий нерв сис- 
темасининг юцорироццаги булимларидан ажратиб цуйилгач, боя 
айтилган рефлексларнинг ^аммаси сацланиб тургани учун бу реф- 
лексларнинг марказлари орца миянинг цирцилган жойидан паст- 
ровда, деган хулоса чициши табиий: орца миянинг купчилик 
цисми юцоридаги кукрак сегментларидан бошлаб пастдаги бел 
сегментларигача умуртца погонасининг каналидан ситиб чица- 
рилгач орца миянинг барча рефлекслари йу ко лад и. Орка миянинг 
муайян цисмлари емирилганда ёки уларга мос келувчи орка мия 
илдизлари цирциб цуйилганда хам муайян рефлекслар йуколади.
Одамнинг орца мияси узилгач бир неча вактдан кейин бу­
киш рефлексларидан ташцари, 
тизза рефлексы ва Ахилл рефлек-
си
яццол куринади. Тизза рефлекси ш ундан иборатки, сон турт 
бош мускулининг пайига урилганда оёц тизза бугимидан ёзила- 
ди. Ахилл рефлекси шундан иборатки, ахилл пайига урилганда 
оёц болдир-панжа бугимидан ёзилади. Бу рефлекслар «спинал« 
одамда айницса кучайган булади. Одам орца мияси тула узил- 
гандан кейин бир неча вацт утгач 
сийдик чыцариш ва дефекацыя
рефлекслари
тикланади, ковуц ва тугри ичак маълум даражада 
чузилгач шу рефлекслар юзага чицади. Эркакнинг жинсий ола- 
ти таъсирланганда 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish