М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

юзага
ч щ ар илган потенциал
деб аталади. Ю зага чицарилган потенци- 
алларни цайд цилиб, миянинг турли таркибий цисмларига ах- 
борот утадиган йулларни ва таъсирни цабул цилувчи сенсор си- 
стемалар ж ойлаш иш ини етарлича аниц текшириш мумкин.
Р ецепторларниннг муайян гурухидан афферент импулслар 
оладиган нерв марказларида юзага чикарилган потенциаллар ам- 
плитудаси каттароц, латент даври эса калтарок булади.
Шу нерв марказларида юзага чицарилган потенциаллар бир- 
ламчи ж авоблар деб аталади. Афферент нервга якка электр сти- 
мули берилганда турли нерв марказларида руй берган бирлам- 
чи ж авобларнинг эгри чизицлари курсатилган. Характерли бир- 
ламчи ж авоб цоида уларок 400-600 
мкв
амплитудали икки давр- 
ли потенциалдан иборат. Аввал 10-12 
мсек
узунликдаги мусбат 
тебраниш к;айд беради. Бирламчи патенциаллар муайян минта- 
цага тарцалади, муайян сенсор сигналлари келадиган минтаца- 
ни шу туф айли аниц билиш мумкин. У ш а минтацадан 
(Макси­
мам ф аоллик фокусидан)
узоцлашган сайин ажратиб олинади- 
ган потенциаллар характери узгаради: жавобнинг латент даври 
узаяди, ай ри м фазаларнинг амплитудаси камаяди, узунлиги 
ошади, цуш имча тебранишлар келиб чицади.
А ф ф ерент нерв турли вацг оралигида кетма-кет икки электр 
стим ули би лан таъсирланганда бирламчи жавобларни цайд 
цилиб, бирлам чи жавоб ажратиладиган нейронлардаги рефрак- 
тер давр узунлигини улчаш мумкин. Турли нервлар ёки рецеп- 
торлар турли изчиллик билан таъсирланса, нейронларнинг бир 
гурухига хар хил импулслар келишини аницлаш, яъни афферент 
йуллар конвергенцияси бор-йуцлигини билиш мумкин. ^ а р хил 
афферент сигналларни цабул цилувчи нейронларнинг узаро таъ- 
сирини ?^ам шу усулда урганса булади.
К алтароц латент давр билан руй берувчи жавоблардан таш- 
кари, нерв марказларида, жумладан катта ярим шарлар пустло-


р и н и н г
турли соцаларида 
иккиламчи ж авоблар
деб аталадиган 
кечроц руй берувчи бир цанча жавоблар кузатилади. И ккилам­
чи жавоблар, цоида улароц, мураккаброц конф игурацияси ва 
узунроц латент даври билан бирламчи жавоблардан фарц цила- 
ди. Улар наркоз берилмаган цайвонларда айницса равшан цайд 
цилинади.
Айрим нейронлар фаоллигини ва синапсдан импулс утиш Ме- 
ханизмини урганиш учун цужайра ичидаги потенциалларни мик- 
роэлектродлар ёрдамида ажратиб олиш у сули цулланилади.

Орца мия.
Орца мия иккита асосий 
вазифани

реф лект ор ва-
зифа
ва 
утказувчи йул вазифасипи
бажаради. Орца мияга тери 
юзасидаги экстерорецепторлардан, тана билан цул-оёцнинг про- 
приорецепторларидан ва висцерорецепторларидан импулслар ке- 
либ туради (адашган нервлар орцали марказий нерв системаси- 
га келувчи висцерорецептив импулслар бундан мустасно). Орца 
мия барча скелет мускулларини иннервациялайди, бош мия не- 
рвларидан иннервацияланадиган бош мускулларигина бундан 
мустасно. Орца мия гавдадаги барча мураккаб царакат реакция- 
ларини юзага чицаришда цатнашади. У лардан куплари орца 
миянинг рефлектор вазифани бажариш натиж аси булиш и мум- 
кин, бошца реакциялар эса марказий нерв системасининг юцори- 
роцдаги булимлари юзага чицарадиган рефлекслар натижасида 
келиб чицади. Бу ^олда орца мия фацат импулсларни утказувчи 
йул ^исбланади.
Рецепторлардан орца мияга келувчи ахборот орца миянинг 
орца ва ён цисмларидаги купгина утказувчи йуллар орцали мия 
узанининг марказларига утади ва мияча хам да катта ярим шар- 
лар пустлорига етиб боради. Марказий нерв системасининг юцори- 
роцдаги булимларидан орца мияга эса импулслар олдинги ва ён 
устунларнинг утказувчи йуллари орцали келади: бу импулслар 
орца мия оралиц ва мотор нейронларини цузгатади ёки тормоз- 
лайди, натижада скелет мускуллари ва ички аъзоларнинг фаоли- 
яти узгаради. 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish