М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

оорлик
 
функция кучая-
26-расм. Реципрок тормозланиш 
(Ч.Шеррингтон буйича,1897 й.). 
А-оёщларнинг уолати (ун г оёц букил-
ган, чап оёщ ёзилган);
Б-т ормозланиш нинг т ахм ин килинган
механизмы (букувчи м уск ул га борган
цузгалиш бир вацт нинг уз и д а Р енш оу
хужсшраси орщали ёзувчи м ускуллар
мотонейрониии т орм озлайди).


доминанта
Стрихнин
таъсири
Й
у л
ди. М асалан, оч хайвон овцатланаётганда терисининг хохлаш ан 
жойи элекгр токи билан ^узгатилса, оррикдан к;очиш урнига ов^атла- 
нишни тезлатади. Экзоген эвдоген ва сунъий доминантлар булиши 
мумкин. Сову^ шароитда ба^алар орка оёкларини танасига иложи бо- 
рича ёпиштириб олишади. Шундай шароитда бацага ^ар кандай та- 
ипдл таъсир оё^арини янада кучлиро^ букишига олиб келади. Буни
экзоген доминанта деб аталади.
Ба^ор ойларида жинсий гормон- 
лартаъсирида эркак бакалар олдин- 
ги оё^л ари билан уррочиларни 
1
^учо)раш рефлекси кучаяди. Шун­
дай ^олатда бака териси таъсирлан- 
са ^имояланиш урнига доминант 
кучетуташ рефлекси кучаяди. Бундай 
доминант ^олат жинсий гормонлар- 
ни олдинги оёьдаридаги мускуллар- 
ни бош^арувчи нерв марказига таъ­
сири натижасида келиб чик;ади. 
Буни эндоген доминанта деб атала­
ди.
Бош мия ярим шарлар пустлоги- 
нинг олдинги оёьри ^аракатлантирув- 
чи ^ с м и узгармас токни аноди билан 
таъсир 
ц и т б ,
сунъий доминантани 
келгириб чи^ариш мумкин. Шундай 
^олатда хо^лаган оёкии ьузратилса 
уз ига хос жавоб реакцияси келиб чик- 
масдан анод токи таъсир цилаётган 
олдинги оёк харакатга келади.
У м ум ий охирги йул.
Организм- 
нинг турли жавоб реакцияларини 
келиб чи^ишида орка миянинг бир 
гуру^ мотонейронлари иштирок эта- 
ди. Бу ^олатни Ч.Шеррингтон хара­
к а т р еакц и я л ар и н и н г «умумий 
охирги йули» деб атади. Орка мия­
нинг бир гуру^ мотонейронлари 
турли хил рефлексларни амалга 
ош и ш и да ^атнаш ади. М асалан, 
юриш, маълум бир тана холатини 
ушлаб туриш, химояланиш реакци- 
ялари бир гуру^ мотонейронлар иш-

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish